Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Iako mi je i dalje neobično da se potpišem kao mentorka ili da nekoga oslovim kao trenericu, podatak da se u proteklih 10 godina u Srbiji dogodilo više od 300 femicida za mene je više nego dovoljan argument (važniji od isključivo lingvističkog) za korišćenje rodno osetljivog jezika (ROJ). Očito je da statistike rodne zastupljenosti i upotreba rodno senzitivnog jezika ne prikazuju stvarnu podelu moći među polovima, ali nijedan aspekt podrške ženama, a jezik je jedan od važnijih, ne sme biti zanemaren.

O normiranju i primeni ROJ-a nisam znala dovoljno. Nisam, recimo, znala da li se kaže psihološkinja ili psihologinja, da li je ROJ kodifikovan pravopisom ili nekim drugim dokumentima, niti da li je njegova primena obavezna. Nisam bila sasvim sigurna ni da li je ispravno (i pristojno) o ženi govoriti kao o Popović, Popovićki ili Popovićevoj, ali sam zato vrlo jasno u (ne)verbalnim reakcijama svojih sagovornika/sagovornica prepoznavala šta oni/one o takvom jeziku misle kada bih izgovorila, recimo, akademkinja ili psihološkinja. Značajan broj mojih sagovornica je, govoreći o sopstvenoj profesiji, koristio nazive zanimanja u muškom rodu a neke od njih su o rodno osetljivom jeziku govorile sa nipodaštavanjem koje nije trpelo dijalog.

ROJ između gramatike, zakona i preporuka?

Zaista, šta je to rodno osetljiv ili, kako neki smatraju da je primerenije reći, rodno senzitivan i rodno nediskriminativan jezik? Šta njime kazujemo i šta se njegovom upotrebom postiže? Koliko ga koristimo u privatnom i javnom životu? Da li je on normiran ili preporučen nekim drugim zvaničnim dokumentima i da li je iko u obavezi da ga primenjuje?

Mnogi od odgovora na ova pitanja nalaze se u „Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika” (2019) i „Vodiču za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji” (2019).

„Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika“ ukazuje na važnost upotrebe ovakvog jezika i daje „Smernice za upotrebu rodno osetljivog jezika” koje su putokaz, a ne rigidni zahtev kojeg se svi moraju držati.

„Način na koji upotrebljavamo jezik otkriva način na koji vidimo svet. Rodno osetljiv jezik jeste jezik koji se suprotstavlja diskriminaciji, nejednakosti i omalovažavanju žena. Drugim rečima, birajući rodno nediskriminativan jezik, mi biramo da učinimo vidljivom polovinu čovečanstva“, kažu autorke „Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika“ Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović.

„Cilj rodno osetljivog jezika je“, piše, „da izjednači prirodni i gramatički rod kada su u pitanju zanimanja, titule, zvanja, opredeljenja koja označavaju žene te da se dosledno upotrebljava forma (gramatičkog) ženskog roda za imenovanje zanimanja i titula žena gde god je to moguće“.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu 1. juna 2021, između ostalog se uvodi obaveza korišćenja rodnog osetljivog jezika tj. „upotreba imenica koje označavaju zanimanja, zvanja i titule u ženskom rodu u službenoj komunikaciji“, mada nije navedena kazna za kršenje ovе odredbе zakona.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti je predviđeno i da đaci uče iz udženika pisanim rodno osetljivim jezikom. Predlogom standarda kvaliteta udžbenika uvedena je obaveza da svi udžbenici i druga nastavna sredstva do 24. maja 2024. budu napisani rodno osetljivim jezikom. Ali, skoro je izvesno da do toga neće doći i da od školske 2024/2025. godine neće početi primena rodno osetljivog jezika u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju.

ROJ kao političko pitanje

Značajan deo govornika i govornica srpskog jezika ROJ ne praktikuje u praksi. Uprkos tome što se neki lingvisti i lingvistkinje pozivaju na usvojenu jezičku normu, jasno je da ROJ nije samo lingvistički problem i da su mnogi razlozi za njegovo neprihvatanje izvanjezičke prirode. Pitanje rodno osetljivog jezika te na koji se način rodna ravnopravnost promoviše kroz jezik u suštini je važna politička tema.

Naše društvo je, nažalost, u osnovi zaostala sredina, što se vidi i u jeziku. Rezultati PISA testiranja pokazuju da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, da koristi ograničen fond reči pa je sasvim očekivano da se u takvom kulturološkom kontekstu ne vodi računa i o rodno osetljivom jeziku.

Navikli smo da pišemo konobar i konobarica, učenik i učenica, učitelj i učiteljica, monah i monahinja ali ne i: trenerica, stručnjakinja, vojnikinja, vatrogaskinja. Govorimo: autorka, profesorica/profesorka, bolničarka, violinistkinja, voditeljka, predsednica, službenica, premijerka, gimnastičarka, potpredsednica, ali veoma retko: veštakinja, vežbačica, vodičkinja, vodičica, portirka, roniteljka, ginekologica, advokatkinja, agentica, akademkinja, anatomka, anatomkinja, automobilistkinja, vatrogaskinja…

Zašto ne bismo, kada već kažemo doktorka i profesorka, govorili i dekanka i akademkinja, jer imamo tvorbene nastavke i različite sufikse pomoću kojih se mogu oformiti rodno osetljivi nazivi zanimanja?

Argumenti „ZA“ 

Zastupnice feminističke lingvistike primećuju da je većina zabluda u vezi sa rodno osetljivim jezikom ukorenjena  u seksizmu i mizoginiji, tj. u diskriminatornim stavovima prema ženama. One ističu da rodno senzitivan jezik nije dovoljno zastupljen ni u medijima ni u javnom prostoru, kao i da je muški rod najčešće rezervisan za „viša“ i „važna“ zanimanja dok smo u ženski rod prevodili „niža“ zanimanja (za primer uzimaju „čistačice“ ili „spremačice“), kao i da „otpor prema korišćenju ženskih oblika postoji zato što su se žene ranije retko bavile u društvenom smislu važnim profesijama i zauzimale visoke položaje“.

„Neko je smislio normu da muški rod bude važeći i za žene i za muškarce. Izraz učiteljica je, na primer, dugo prihvaćen jer su žene obavljale taj posao, ali gotovo da uopšte nije bilo žena filozofkinja, sudinica ili lekarki, pa je ta norma bila donekle primenjiva“, navodi Dubravka Valić Nedeljković, profesorka u penziji na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Feminističke teoretičarke i lingvističarke ističu da ako podrazumevamo da su žene obuhvaćene imenicama i zamenicama u muškom gramatičkom rodu, mi u stvari podržavamo jezičku nevidljivost žena i –  rodnu neravnopravnost. Zato je rodno nediskriminativan jezik važan aspekt rodne ravnopravnosti koji doprinosi promeni patrijarhalnih stavova i ponašanja.

Iako nam neki novi ženski oblici naziva zanimanja deluju neobično, čak i smešno, to ne znači da su oni neispravni. Uz to argument poput onog da je trenerica samo odevni predmet zanemaruje polisemičnost reči koja se iščitava iz konteksta.

Jezik se menja a potom neke od tih promena ulaze u rečnike. To što u rečnicima nema nekih reči ne znači da su nepravilne. Tako je i sa ženskim oblicima naziva zanimanja. Prema jeziku se treba postaviti „aktivno, istraživački, kreativno i sa dobrim namerama“. Društvo se menja, a jezik kojim govorimo mora pratiti te promene.

Argumenti „PROTIV“

Otpori ROJ-u postoje kako u široj tako i u stručnoj javnosti. Za pojedince u javnom i medijskom diskursu ROJ je „nasilje“, „pomodnost“, „hešteg trend“. U polemike u vezi sa rodnom ravnopravnosti u jeziku učitava se nacionalni i religijski diskurs, upotreba ROJ-a predstavlja kao opasnost po kulturni i nacionalni identitet.

Lingvisti i lingvistkinje, srbisti i srbistkinje u vezi sa rodno osetljivim jezikom i njegovom primenom imaju vrlo različite, često oprečne stavove. I dok je za feministričke lingvistkinje problem ROJ-a civilizacijsko pitanje, deo stručne javnosti ga doživljava kao nasilje nad jezikom, ne želi da se on nađe u udžbenicima, pita se da li će onda nacionalna biblioteka, gradske, školske i sve druge biblioteke morati da se prilagode rodno osetljivom jeziku.

Oni smatraju da ROJ nije u duhu srpskog jezika, da nije rešeno pitanje njegove standardizacije, ističu da „Priručnik za rodno osetljiv jezik“ nije normiran . Navode da gramatički rod nema polno obeležje, da „gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku te da nije pokazatelj diskriminacije žena ako se nazivaju profesorima ili vojnicima“.

Takođe navode da korišćenje pojedinih ženskih oblika (na pr. pilotkinja i borkinja) nije u skladu sa jezičkom normom kojom se preporučuje korišćenje „generičkog muškog roda“ za pojedina zanimanja koje obavljaju žene i muškarci pošto „generički muški rod“ podrazumeva da je „muški oblik pojedinih imenica univerzalan i da se primenjuje i na žene i na muškarce“, te „nije potrebno praviti ženske oblike za zanimanja kao što su pilot ili akademik kako se ne bi narušila jezička norma“.

ROJ u jezičkoj praksi / paralelne forme

Da bi se dosledno primenjivao rodno osetljiv jezik, „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika” predlaže paralelne forme. To konkretno znači da bi trebalo pisati: učenici i učenice, naučnici i naučnice, biolozi i biološkinje i sl. Umesto: Inženjer je rekla…, Psiholog je objasnila…, Biolog je potvrdila…govorli bismo: Inženjerka je rekla…, Psihološkinja je objasnila…, Biološkinja je potvrdila…

Zapravo postoji nekoliko mogućnosti za upotrebu paralelnih formi u pisanoj i usmenoj komunikaciji. Te forme možemo i „razdvajati” kosom crtom poput: biolozi/škinje, naučnici/ce, učenici/ce, lekar/lekarka, ga/je, rođen/a i sl.

Protivnici upotrebe ovakvih paralelnih formi su mnogi srbisti/srbistkinje koji smatraju da one nisu u duhu srpskog jezika kao i da bi lekcije pisane jezikom sa paralelnim formama i dužim oblicima dodatno opteretile učenike i učenice i njihovo razumevanje teksta.

U „Priručniku” se ističe i da je, pored sufiksalnog nastavka, rodno osetljiv naziv zanimanja moguće formirati i tako što se ispred naziva zanimanja stavi reč žena: poput žena pilot, žena hirurg. Ali, pošto je ovakav način govorenja i pisanja preuzet doslovnim prevođenjem sa engleskog jezika smatra se da sufiksalno dodavanje više odgovara prirodi srpskog jezika a da je stavljanje reči žena ispred zanimanja prihvatljivo kada za neko zanimanje još uvek ne postoji rodno osetljiv naziv.

Gospođa ili gospođica, Popović/Popovićka ili Popovićeva

„Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika” kaže da je Petrovićka žena udata za Petrovića, da se njen identitet vezuje za muža; da je Petrovićeva je neudata žena čiji se identitet vezuje za oca. I da zato, umesto toga, treba koristiti Petrović je rekla… Postoji još jedan način pisanja vlastitih imena i prezimena žena koji se povremeno sreće u novinskim tekstovima. U pitanju je pisanje imena žene bez prezimena, pa čitamo naslove: Angela je rekla svoje; Hilari je opasnost, a ne Tramp  i sl. Ali „takvi primeri u sebi imaju izrazito omalovažavajući ton, pa se ne preporučuju u javnom jeziku“.

„Svaku bi ženu, bez obzira na bračni status, ukoliko zvaničnost komunikacije to zahteva, trebalo oslovljavati sa gospođa/gospođo, na isti način na koji svakog muškarca, bez obzira na bračni status, oslovljavamo sa gospodin/e.“

Umesto zaključka

Čini se da je u vezi sa rodno osetljivim jezikom rečeno toliko toga. Ali me čitava problematika u vezi sa njim podseća na opasku Simon de Bovoar koja u Drugom polu, govoreći o feminizmu, kaže: „U raspravi oko feminizma, koja je sada gotovo završena, utrošeno je mnogo mastila i ne pominjimo je više. A ipak se o njoj još govori. I ne izgleda da su velike gluposti, iznošene tokom ovog veka, mnogo rasvetlile problem“.

Iako su u poslednje dve decenije vidljiviji primeri zalaganja institucija, grupa, pojedinaca i pojedinki na polju rodno senzitivnog jezika, da li će takav jezik dobiti široku primenu u praksi zavisi od društveno-političkog konteksta.

Da li danas koristimo rodno senzitivni jezik zavisi od govornika/ce, novinara/novinarke, lektora/lektorke. Ali, složićemo se sa autorkama „Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika“ da „dosledna upotreba rodno senzitivnog jezika pre svega jeste pitanje svesti o prepoznavanju važnosti društvene jednakosti žena i muškara/ca u današnjem društvu“, a da je njegovo korišćenje jedan od načina za smanjenje rodnog jaza i rodne diskriminacije.

Cilj rodno osetljivog jezika je da što veći broj govornika i govornica prihvati što veći broj imenica ženskog roda za zanimanja i zvanja zbog osnaživanje žena i podsticanje svesti o rodnoj ravnopravnosti.

„Da bi žene bile vidljive moraju biti vidljive i u jeziku.“