Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

U svom najnovijem romanu Besmrtne ludosti gospođe Kubat (Akademska knjiga, 2025) novosadski autor Milan Tripković primenjuje intertekstualnu strategiju oblikujući protagonistkinju po uzoru na Servantesovog Don Kihota. Njene „viteške avanture“ reflektuju psihološke i društvene mehanizme savremenog života – od kulta samopomoći i lažnog optimizma do nametnute emotivne „funkcionalnosti“. Intertekstualnost u ovom romanu predstavlja važan segment jer povezuje sedamnaestovekovni tekst klasične književnosti sa savremenim društvenim kontekstom, otvarajući prostor za dodatne pristupe čitanju i interpretaciji.

Kao i u romanu Klub istinskih stvaralaca i u Besmrtnim ludostima gospođe Kubat Tripković spaja humor i društvenu kritiku. Motive ludila, identifikacije i „literature koja zavodi“ preoblikuje i premešta u savremeni kontekst, ne odustajući od karikaturalno-kritičke slike sveta.

I gospođi Kubat razum zaista nije jača strana i često joj manjka elementarne razboritosti. I ona je pomislila da može da pomaže Ijudima. I njen život bi zbog toga trebalo da postane uzbudljiv i smislen. Ali, Marija Kubat, bivša službenica banke, spas i smisao traži u knjigama popularne psihologije. Naime, nakon što je 2011. godine dobila otkaz, na nagovor najbolje prijateljice pročitala je bestseler Skota Peka Put kojim se rede ide i poverovala da joj to čitalačko iskustvo može promeniti život.

Tripkovićev roman preobražava Servantesovu parodiju viteških, pikarskih i pastoralnih romana u satiru koja problematizuje nekritičko čitanje literature pozitivne psihologije i self-help praksi. Reč je o diskursima koji pojednostavljeno tematizuju odbrambene mehanizme i psihološke strategije, promovišući instant otpornost, „životno zadovoljstvo“, „emocionalnu stabilnost“ i osećaj smisla.

Motiv Don Kihota izmešten je u lokalni kontekst. Tako protagonistinja, na primer, odlazi u novosadsku knjižaru na Bulevaru, gde joj prodavci predlažu knjige: Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu Dejla Karnegija, Moć sadašnjeg trenutka Ekarta Tola ili Kako da izlečite svoj život Lujze Hej.

Gospođa Kubat ulazi u svet pozitivne psihologije, generalizacija, „formula uspeha“ i univerzalnih recepata za sreću; u svet lajfkoučinga, samopromocije, tematskih internet-foruma, fejsbuk grupa i onlajn kurseva, a posledice njenih „avantura“ postaju očekivano apsurdne i društveno simptomatične. Tako se otvara prostor za humor, ironiju i refleksiju o samom čitanju.

Roman je višeslojan zbog direktnih referenci, aluzija i motivskih paralelizama sa Don Kihotom: Tripković, poput Servantesa, koristi postupak direktnog obraćanja čitaocu (npr. „Prezauzeti Čitaoče… znam i da od teksta očekuješ duboku i jasnu misao…“) parodirajući iluziju zajedništva i verodostojnosti. Takođe, kompozicija romana, poput Don Kihotove, ima novelistički karakter zahvaljujući poglavljima koja najavljuju događaje – na primer, u Glavi trećoj najavljuje se da će se „gospođa Kubat na ličnom primeru uveriti da život ipak nije baš uvek sjajan…“.

Izmeštanje Don Kihotovog lika u lik žene predstavlja važnu narativnu strategiju romana. Gospođa Kubat halapljivo čita knjige samopomoći, preskače obroke, zanemaruje spavanje, pa i sopstvenog četrnaestogodišnjeg sina Aleksu. Njena „ludost“ je pokušaj opstanka u svetu u kojem se emocionalna stabilnost prodaje kao roba, a smisao života meri interakcijom na društvenim mrežama, brojem onlajn komentara i lajkova.

Tripković ne ismeva junakinju (kao ni Servantes svog Don Kihota), već društvo koje proizvodi potrebu za „pozitivnim mišljenjem“. Besmrtne ludosti gospođe Kubat su duhovito-gorak komentar o tome kako savremeno društvo oblikuje ljudsku potrebu za smislom kroz samoobmanu.