Biblioteka Marguerite Durand (Bibliothèque Marguerite Durand, BMD) jedinstvena je ustanova u francuskom javnom sistemu – referentna tačka za proučavanje istorije žena, feminizma i rodnih studija. Osnovana je 1932. godine, zahvaljujući poklon-zbirci koju je Gradu Parizu darovala čuvena feministička novinarka, političarka i aktivistkinja Marguerite Durand (1864–1936). Kao jedina javna biblioteka u Francuskoj u potpunosti posvećena istoriji žena i feminističkom pokretu, BMD je poznata i priznata među istraživačima i istraživačicama ne samo u Francuskoj, već i širom sveta. U obilazak ove fascinantne ustanove i njenog depoa povela me je Marilou Clair, čije znanje, entuzijazam i posvećenost radu u BMD ostavljaju snažan utisak.

 „Volim biblioteke, feminizam mi je važan. Pa, ima li boljeg posla nego raditi u Biblioteci Marguerite Durand?“ kaže mi uz osmeh Marilou, dok me vodi kroz depo. Pokazuje mi ukoričene brojeve lista La Fronde –  simbola ženske autonomije i otpora, koji je Marguerite Durand osnovala krajem 19. veka i koji su u potpunosti uređivale, pisale i štampale žene a potom jednu od svojih omiljenih i izuzetno važnih knjiga – prvu knjigu o akušerstvu koja uključuje anatomske podatke, koju je napisala Louise Bourgeois (1563–1636), babica kraljice Marije de Mediči, a objavljena je 1609. godine.

U ovoj knjizi stilizovanih korica i stranica nalaze se različita zapažanja o sterilitetu, gubitku ploda, plodnosti, porođajima i bolestima žena i novorođene dece. Knjiga označava prekid s tadašnjom medicinskom literaturom jer je napisana na način pristupačan drugim babicama, a jasno osvetljava i pitanja koja se odnose na položaj žena. Louise Bourgeois insistira na tome da, budući da je žena, bolje razume žensko telo, identifikuje ulogu neuhranjenosti u zdravlju fetusa, i prva propisuje primenu gvožđa za lečenje anemije. Naglašava važnost anatomskog znanja za babice i apeluje na lekare da im omoguće pristup predavanjima i disekcijama. Posebnu pažnju posvećuje ublažavanju bola, što je u to vreme bilo gotovo nezamislivo. Takođe predlaže recepture za podsticanje ili zaustavljanje stvaranja mleka, kao i za negu dojki. Ne ustručava se da napiše kako je izvela operaciju kojom je spasla majku sigurne smrti. Time otvara pitanje terapeutskog abortusa, što je tada smatrano skandaloznim.

Marilou mi pokazuje pisma koja je Louise Michel, francuska revolucionarka, anarhistkinja i feministkinja, jedna od ključnih figura Pariske komune (1871), pisala iz zatvora u Versaju nakon što je uhapšena tokom Komune. Potom poster  Olympe de Gouges i uvodi u rad i biografiju Séverine, otkrivajući mi složenost i raznovrsnost feminističke misli kroz istoriju.

Louise Michel se tokom života nepokolebljivo zalagala za prava siromašnih, obrazovanje za sve, ukidanje smrtne kazne i ravnopravnost žena. Tokom Pariske komune, služila je kao bolničarka i borila se na barikadama dok je Olympe de Gouges (1748–1793) bila pionirka političke misli i jedna od prvih žena koja se otvoreno zalagala za prava žene u periodu Francuske revolucije. Njeno najpoznatije delo, Deklaracija o pravima žene i građanke (1791), pozivalo je na punu pravnu i političku ravnopravnost žena – pravo glasa, obrazovanja, imovine i učešća u političkom životu. „Ako žena ima pravo da se popne na giljotinu, mora imati i pravo da se popne na govornicu“, napisala je. Olympe je pogubljena 1793. zbog svojih uverenja i političke hrabrosti.

Marguerite Durand i Séverine bile su savremenice, ali različite po stilu i poreklu – obe novinarke, feministkinje i žene koje su se usudile da govore javno u vremenu kada su žene retko imale tu mogućnost.

„Ne znamo ništa o izvanrednim aktivnostima žena, i čak feministkinje ignorišu tri četvrtine onoga što su učinile, u svim sferama ljudskih preokupacija, njihove pretkinje, njihove majke… ili njihove savremenice.“ — rekla je Marguerite Durand 1932. godine, svodeći u jednoj rečenici ono što će postati temelj misije biblioteke koja danas nosi njeno ime.

Marguerite Durand, rođena u Parizu 1864. godine, započela je karijeru kao glumica u Comédie-Française, ali se vrlo brzo okrenula novinarstvu i političkom angažmanu. Godine 1897. pokreće list La Fronde, u kojem žene rade sve – od pisanja i uređivanja, do štampe i distribucije. Kroz ovaj pionirski projekat, Durand pokazuje da žene ne samo da imaju šta da kažu, već i da mogu samostalno da upravljaju sopstvenim glasilom. Borila se za žensko obrazovanje, pristup profesijama poput prava i medicine, političko učešće i sindikalno organizovanje. Tokom života je prikupila ogromnu količinu dokumenata, knjiga, plakata i pisama posvećenih ženskoj istoriji, koju je 1931. poklonila Gradu Parizu. Na toj zbirci osnovana je 1932. Biblioteka Marguerite Durand, koja i danas nosi njeno ime.

Séverine, pravim imenom Caroline Rémy de Guebhard (1855–1929), bila je jedna od prvih žena koja je profesionalno radila kao politička novinarka u Francuskoj. Pisala je za socijalistički list Le Cri du Peuple, koji je nakon smrti osnivača Julesa Vallèsa i sama uređivala. Bila je glas potlačenih: pisala o siromaštvu, prostituciji, radničkim pravima, zatvorenicima, kolonijalizmu, antisemitizmu. Bila je feministkinja u najširem i najradikalnijem smislu – borila se za pravo glasa, obrazovanje i javno prisustvo žena.

U arhivu BMD danas se čuva više od 50.000 knjiga i brošura, koje pokrivaju širok spektar tema: od feminističke teorije, preko društvenih borbi, biografija i svedočenja aktivistkinja, do umetnosti, nauke, sporta i putovanja od 17. veka do danas. Tu je i 1.770 naslova ženskih i feminističkih časopisa, uključujući retke i dragocene primerke poput La Spectatrice (1728–1729), La Femme libre (1832–1834) i La Voix des femmes (1848).

Impresivna je i kolekcija od 5.000 dokumentacionih dosijea, razvrstanih po ličnostima i temama, čiji koreni sežu do osnivanja La Fronde. Među najdragocenijim materijalima nalaze se 5.500 autografskih pisama i rukopisa žena poput George Sand, Colette, Louise Michel, Sarah Bernhardt, Alexandra David-Néel i mnogih drugih. Vizuelni deo fonda obuhvata 4.500 fotografija, 2.800 razglednica, 1.200 plakata, kao i brojne crteže, gravure i ilustrovane novine. Biblioteka čuva i preko 80 arhivskih fondova feminističkih udruženja i istaknutih ličnosti, umetnička dela, bista Marguerite Durand koju je izradio Léopold Bernstamm, pa čak i propagandne predmete – poput suffragističkih lepeza i znački.

Ova riznica znanja nije zatvorena u prošlosti. Biblioteka Marguerite Durand aktivno deluje kao živa institucija. Njena zbirka se stalno proširuje – kroz otkup, donacije i prijem novih arhivskih fondova – prateći savremenu produkciju koja se bavi ženskim pitanjem, rodnom ravnopravnošću i društvenim promenama. Time ova biblioteka čuva i baštini prošlost, ali i ostaje u dijalogu sa sadašnjošću.

Osim što kontinuirano dopunjuje fond, ona nudi javni pristup katalogu i digitalnim izdanjima. Više od 8.200 dokumenata dostupno je onlajn, a svi koji su u javnom domenu mogu se preuzeti u visokoj rezoluciji. Biblioteka je otvorena za javnost uz besplatno učlanjenje i radi pet dana u nedelji: utorkom, četvrtkom, petkom i subotom od 13 do 18 časova, a sredom od 10 do 18 časova.

Pored toga, BMD redovno organizuje izložbe, predavanja, susrete i radionice, čime aktivno doprinosi širenju znanja i razumevanja istorije žena. Sve aktuelnosti, informacije o novim fondovima i događajima mogu se pronaći na blogu L’Effet Marguerite na platformi Hypothèses, kao i na društvenim mrežama i putem newslettera.