Piše:  Merima Aranitović //

Pre nekoliko godina sam pročitala roman Milene Buskets I ovo će proći. U jednom delu autorka opisuje razliku između svojih roditelja i sebe. Kako je naša generacija bila usputna pojava u životu roditelja. Vaspitavana bez mnogo pompe, bez pridavanja prevelikog značaja, u maniru: roditelj te oblači, uči životu, školuje i stara se da ti da alate za odlazak u veliki svet. Naši roditelji se nisu hvalili našim uspesima. Mi smo školovani da bismo što pre postali ljudi koji će da nastave svoj život van roditeljskog doma.

A, deca tih roditelja, od dece prave male bogove – kako reče Buskets – čim nešto nacrta to ceo svet zna, jer eto ga novi Pikaso, kad nauči da svira klavir, eto novog čuda od deteta. I sve se to odmah prikazuje svetu. Ali, kako reče, deca nam nikad neće oprostiti to što smo stavljali njihove fotografije na nošama – biće traumatizovana za čitav život.

Roman Delfin de Vigan Deca su zakon iz 2022. (u izdanju Booke, u prevodu Novaka Golubovića) kao da je nastavak ovog usputnog razmišljanja o roditeljstvu  i odnosu  istih  prema svom potomstvu. Kraj dvadesetog i početak dvadeset prvog veka doneo je neslućene mogućnosti, koje su se nadovezale na odnos koji pojedini roditelji imaju prema svom potomstvu. U digitalno doba, kada svaki naš korak više nije neprimećen – kada ostavljamo digitalne tragove od trenutka kad smo podesili mobilni telefon da nas budi u određeno vreme, u njega uneli podsetnik za taj dan, stavili sve kontakte, kada nas snima kamera u zgradi, neko Oko sokolova na putu, nadzorne kamere na poslu, u prodavnici, kada razgovori sa raznim promoterima, agentima, bankarima počinju upozorenjem da se razgovor snima radi naše bezbednosti, trebalo bi da budemo, ako ne uplašeni, ono barem malo mudriji. Da pazimo gde i kada i šta objavljujemo na virtuelnom nebu. I nije bitno da li ćemo nakon nekoliko minuta izbrisati fotografiju, vest, pogrešnu reč, to je zauvek ostalo u digitalnom svetu.

Veliki brat je vrlo brzo našao svoju malu braću i sestre koji svoj život žive virtuelno. A sve je, kako kaže Delfin de Vigan, počelo nekako ovako:

„Jedanaest miliona gledalaca pratilo je te večeri finale Loft storija.  Nikad ranije jedna TV emisija nije tako uzburkala strasti. Štampani mediji su u početku uglavnom komentarisali dolazak formata u Francusku, a zatim su se, od otkrića do obrta, upecali, posvećujući mu naslovne stranice, komumne i debate. Nekoliko nedelja su sociolozi, antropolozi, psiholozi, psihijatri, psihoanalitičari, novinari, urednici, pisci, esejisti analizirali program i njegov uspeh.

„Vreme će se meriti pre i posle njega“, moglo se pročitati tu i tamo….

… Možda je, zapravo, u tih nekoliko nedelja sve i počelo. Ta propustljivost ekrana. Ta mogućnost prelaska posmatrača u onog koji se posmatra. Ta želja da se bude viđen, prepoznat, neko kome se dive. Ta ideja da je to dostupno svima, svakome. Nema potrebe ništa da proizvedeš,m stvoriš, izmisliš kako bi stekao pravo na svojih „petnaest minuta slave“. Bilo je dovoljno pojaviti se i ostati u kadru ili ispred objektiva.

Dolazak novih medija uskoro će ubrzati fenomen. Danas svako postoji zahvaljujući eksonencijalnom umnožavanju sopstvenih tragova, u obliku slika ili komentara, tragova za koje će se u nekom trenutku ispostaviti da su neizbrisivi. Dostpuan svima, internet i društvene mreže ubrzo će preuzeti štafetu od televizije i proširiti mogućnosti. Pokazati se spolja, iznutra, iz svakog ugla. Živeti da bi bio viđen ili živeti preko posrednika. Rijaliti-telefizija i njena osvedočena varijacija postepeno će se proširiti na mnoga polja i još dugo diktirati njihove kodove, njihov rečnik i njihov narativ.

Da, tada je sve počelo.“

Melani Dior je poželela nešto više od života. Izlazak iz anonimnosti, zavodljivi svet rijaliti programa, ali njenih 15 minuta slave potrajali su taman toliko da oseti njihovu zavodljivot, a isuviše kratko da bi se nje iko sećao.

Nakon toga je pomisao da će njen život biti jedan običan, prosečan život, u kome je ona jedna od mnogih koja iz dana u dan brine o deci, bio njen put ka depresiji. Put do pakla, popločan dobrim namerama – njen suprug joj predlaže da otvori profil na Fejsbuku da vidi  šta drugi rade, i da ubije dosadu.

Melani vrlo brzo otkriva sve čari društvenih mreža, postaje poznata jutuberka i neko ko ima milionske preglede na Instagramu. Sve je krenulo naivno – postavljanjem fotografija prvo sina Semija, a nakon nekoliko godina i ćerke Kimi. Kad je gledanost njihovog kanala postala dovoljno velika Jutjub im je ponudio saradnju.

Svaka reklama koja se pojavi i prekine njihov klip, donosia je zaradu. Ali, svet je postao mali raj tek kada su razni brendovi počeli da im nude saradnju. Neki u robi, a drugi u novcu. Melani je otkrila svoju svrhu, ali, ona je podrazumevalo svakodnevno eksploatisanje rođene dece. To je svet o kom ne mislimo kad pričamo o zlostavljanju dece. O rupama u zakonu koje odrasli pronalaze i time zarađuju velike sume, upropašćavajući one za koje su odgovorni i koje bi trebalo da štite i da im pruže sve što je potrebno za normalno odrastanje.

Da li ste razmišljali o posledicama postovanja fotografija svoje dece na društvenim mrežama? To što vašoj mreži imaju pristup samo prijatelji, nije garancija da su te fotografije u bezbednom okruženju. Da li pitate svoju decu smem li ovo da postavim? Želiš li da te svi vide u kupaćem? Da znaju kako si odrastao, uz sve, naizgled smešne i šaljive situacije. Da li će ti jednog dana biti u redu da svi sve znaju o tebi? Da li je u redu da se zna za prvi poljubac, probleme u školi, tvoje uspehe i neuspehe?

Da li ste kao roditelj dobili dozvolu od svoje dece da objavljujete njihove fotografije, snimke? Da li mislite da time ne ugrožavate bezbednost i privatnost svoje dece? Da vas jednog dana ne mogu tužiti za nesavesno vaspitanje i duševni bol?

Da li su deca zakon, i da li mi njihova prava shvatamo i primenjujemo na isti način?

Roman Delfin de Vigan Deca su zakon treba da pročita svaki roditelj. Da razume svet u kom živimo i da razmisli o tome da li je u redu zarađivati ili sticati lajkove i simpatije na društvenim mrežama objavljivanjem fotografija i detalja iz života vlastite dece.

Ako ste pročitali knjigu, volela bih da čujem vaše mišljenje!