Art Box portal //

Bijenale umetnosti u Veneciji (La Biennale di Venezia) zvanično se otvara 20. aprila. Do tada su priliku da se upoznaju sa izložbama u centralnom i nacionalnim paviljonima, smeštenim u prostorima Đardina i Arsenala, kao i širom Venecije, imali predstavnici mediji i stručna publika. Ono što je odavno već poznato jeste da je kustos centralne izložbe Bijenala umetnički direktor Muzeja umetnosti u Sao Paulu, Brazilac Adriano Pedrosa — prvi kustos u istoriji Bijenala koji dolazi s južne hemisfere i iz Latinske Amerike a da je tema Bijenala — „Stranci svuda“ („Stranieri Ovunque“ / „Foreigners Everywhere“). Na 60. Bijenale umetnosti pozvano je 330 umetnika, a 88 zemalja ima svoje nacionalne paviljone.

Tema 60. bijenala — „Stranci svuda“, koja se referiše na umetnički kolektiv Claire Fontaine i seriju neonskiih slogana na 53 različita jezika, fokus stavlja na umetnike različitog porekla, posebno na one koji pripadaju grupama koje su istorijski marginalizovane: strance, imigrante, izbeglice, pripadnike manjinskih naroda, iseljenike, dijasporu… budući da je namera glavnog kustosa bila da prikaže umetnost manje privilegovanih i manje industrijalizovanih delova sveta.

‘Stranci svuda’, ima dvostruko značenje: „Prvo, uvek ćete susretati strance gde god da idete i gde god da se nalazite — mi/svi smo svuda stranci. Drugo, bez obzira gde se nalazite, uvek ste, zaista i duboko u sebi, stranac“, objašnjava kustos Pedrosa ističući da se ovogodišnje Bijenale fokusira na umetnike „koji sami po sebi predstavljaju strance, imigrante, izgnanike, dijasporu, izbeglice — posebno one koji su se kretali između globalnog Juga i globalnog Severa“.

Kako je to još ranije saopšteno, Zlatni lav za životno delo pripao je italijansko-brazilskoj umetnici Ani Mariji Majolino (Anna Maria Maiolino) i turskoj umetnici iz Pariza Nil Jalter (Nil Yalter), koje prvi put učestvuju na Bijenalu.

„Ova odluka je posebno značajna imajući u vidu naslov i okvir moje izložbe, fokusirane na umetnike koji su putuju i migriraju između Severa i Juga, Evrope i dalje, i obrnuto. U tom smislu, moj izbor se oslanja na dve izuzetne, umetnice-pionirke koje su takođe migrantkinje i koje na mnoge načine otelovljuju duh Stranieri Ovunque—Stranci Svuda: Anna Maria Majolino (1942), koja je migrirala iz Italije u Južnu Ameriku, najpre u Venecuelu, a zatim u Brazil, gde danas živi i Nil Jalter (1938), Turkinja koja je migrirala iz Kaira u Istanbul, a konačno u Pariz”, obrazložio je svoju odluku kustos Perdosa.

Srbija i ove godine u svom nacionalnom paviljonu ima svog predstavnika. Reč je o scenografu Aleksandru Deniću koji nastupa projektom „Exposition Coloniale“. Njegov izbor nije prošao bez polemika, koje su se istina vodile samo na društvenim mrežama.

Mnogo ozbiljnije polemike, tačnije protesti u javnosti bili su u vezi sa nastupom Izraela na 60. Bijenalu u Veneciji. Oko 9.000 ljudi, uključujući umetnike, kustose i direktore muzeja, potpisalo je onlajn peticiju koju je pokrenula grupa Art Not Genocide Alliance (ANGA), navodeći da bi „svako zvanično predstavljanje Izraela na međunarodnoj kulturnoj pozornici značilo potvrdu izraelske politike i genocida u Pojasu Gaze“. U međuvremenu, tačnije prvog dana vernisaža, izraelska umetnica Rut Patir je zajedno sa kustosima saopštila da neće otvoriti izložbu u nacionalnom paviljonu „sve dok ne bude postignut sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Pojasu Gaze“.

Na 60. Bijenalu učestvuje 88 nacionalnih paviljona. Prvi put se predstavljaju: Republika Benin, Etiopija, Ujedinjena Republika Tanzanija i Demokratska Republika Timor Leste, a prvi put u svojim nacionalnim paviljonima izlažu Nikargva, Republika Panama i Senegal.

Ni ovoga puta (kao ni prošlog) ne nastupa Rusija koja je sada paviljon ustupila Boliviji.

Šezdeseto Bijenale umetnosti biće otvoreno za javnost do 24. novembra 2024. godine, nakon zvanićnog otvaranja 20. aprila u palati Ka Đustinijani (Ca’ Giustiniani) kada će biti dodeljene i nagrade o kojima će odlučivati stručni žiri koji čine: američka kustoskinja i profesorka na Kolumbija univerzitetu Džulija Brajan-Vilson (predsednica),  italijanska kustoskinja Elena Kripa, indonežanska kustoskinja Alia Svastika, nigerijski kustos i likovni kritičar Čika Okeke-Agulu, i francusko-kolumbijska kustoskinja Marija Injes Rodrigez.

U sklupu ovogodišnjeg Bijenala je i i 34 različitih događaja (Collateral Events) neprofitnih stranih javnih i privatnih institucija koji će doprineti različitosti glasova i koncepcija ove najpoznatije međunarodne izložbe savremene umetnosti.

Ono što je već sada jasno jeste da je ovogodišnje Bijenale, u znaku drugosti, dekolonizacije, borbe protiv klimatskih promena, ali i težnji ka karbonskoj neutralnosti, privuklo veliku pažnju stručne javnosti.

Najveći redovi su ispred tradicionalno najposećenijih paviljona – Paviljona SAD, Francuske a posebno Nemačke koja izložbom pod naslovom „Pragovi“ („Thresholds“) propituje istoriju i budućnost iz perspektive različitih umetničkih pozicija.

Više informacija dostupno je na instagram  i fejsbuk profilu Art Box portala:

https://www.instagram.com/artbox.portal/

https://www.facebook.com/artboxportal/