Piše: Iskra P. Marin //

Pisali smo već o britanskoj mini-seriji Adolescencija koja prikazuje tragične posledice koje mogu nastati iz mizoginih toksičnih uverenja i zlostavljanje u onlajn svetu. Isprva naizgled bezazleni, često u formi šale, komentari i poruke vrlo brzo mogu prerasti u digitalno nasilje – koje se prepoznaje po tome kada takvi komentari postanu učestali, uvredljivi, omalovažavajući ili kada dolaze iz više izvora istovremeno.

Cyberbullying

Za razliku od tradicionalnog nasilja koje se događa u školskim hodnicima, na ulici ili u porodici, digitalno nasilje – ili cyberbullying – dešava se u prostoru koji ne poznaje fizičke granice: u porukama, komentarima, video-zapisima, fotografijama, aplikacijama za razmenu poruka, na različitim digitalnim platformama.

Posledice digitalnog nasilja nisu ništa manje ozbiljne.

Doxing i revenge porn

U poslednjih nekoliko godina, stručnjaci upozoravaju da se granica između šale i nasilja sve češće briše. Komentari koji počinju kao „šala” neretko prerastaju u kontinuirano ismevanje, isključivanje, uhođenje, deljenje privatnih informacija bez dozvole (doxing) ili čak deljenje intimnog sadržaja bez pristanka (revenge porn).

Da se napravi lažni profil, ostavi uvredljiv komentar ili pokrenene „šalu” na nečiji račun ne treba mnogo vremena. S druge strane, osoba koja je meta takvog ponašanja često danima, nedeljama, pa i duže, nosi posledice koje uključuju sniženo samopouzdanje, anksioznost, depresiju i osećaj izolacije.

Statistika pokazuje da je svaka treća mlada osoba u Srbiji u nekom trenutku bila izložena digitalnom nasilju. Ove brojke ne obuhvataju samo tinejdžere – i odrasli su sve češće mete, naročito na tematskim forumima, u komentarima ispod vesti i na profesionalnim mrežama.

Još jedan problem jeste što žrtve često ne prepoznaju odmah da su izložene nasilju – posebno kada se ono maskira humorom. Zbog toga je edukacija ključna. Mladi (ali i odrasli) treba da nauče kako da prepoznaju nasilje, kako da ga prijave i kako da zaštite sebe i druge. Takođe, neophodno je otvoreno govoriti o kulturi komunikacije na internetu, odgovornosti korisnika i važnosti empatije u digitalnom prostoru.

U vremenu kada je deo identiteta preselio onlajn, nije dovoljno da nasilje prepoznajemo samo u fizičkom svetu. Šta god da se dešava iza ekrana – realno je i ima posledice.

Ako šala vređa, ponižava ili uznemirava – verovatno nije šala. Ako ostajemo bez reči kada pročitamo poruku – verovatno nije reč samo o komentaru. Ako se zapitamo da li je nešto nasilje – verovatno je reč o njemu.

Važno je znati da postoje konkretni koraci koje možemo preduzeti ako samo i posumnjamo u digitalno naselje. Mladi se mogu obratiti roditeljima, školi, prijaviti sadržaj na mreži ili pozvati besplatnu i anonimnu pomoć na broju 19833.

Ne smemo ćutati!

Da li je objavljivanje fotografija sa građanskih i studentskih protesta digitalno nasilje?

Objavljivanje fotografija sa protesta nije automatski digitalno nasilje, ali može to postati, u zavisnosti od konteksta, namere i posledica.

Kada nije digitalno nasilje:

• Kada su fotografije snimljene na javnom mestu, kao što su ulice tokom protesta, i koriste se za informativne, umetničke ili dokumentarne svrhe.
• Kada su ljudi na fotoijigraf neidentifikovani ili deo mase, bez fokusa na pojedince.
• Kada nema zloupotrebe sadržaja (nema uvreda, manipulacije, targetiranja).

U većini evropskih zemalja (uključujući Srbiju), ne postoji pravo na privatnost na javnom mestu u istom smislu kao u privatnom prostoru – ali postoji pravo na zaštitu od štetnog korišćenja slike.

Kada može biti digitalno nasilje:

• Ako se fotografija koristi da se diskredituje, targetira ili izloži osobu opasnosti.
• Ako se uz fotografiju objavljuju uvredljivi komentari, govor mržnje ili se ciljano deli po društvenim mrežama radi zastrašivanja.
• Ako se fotografisana osoba prepozna i trpi posledice (otkaz, pretnje, napadi), a fotografija je objavljena bez njene saglasnosti i bez opravdane svrhe.

• Ako fotografije objavljuje više puta, uz zlonameran tekst, mimove, manipulaciju.