Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Šta je to zdrav emotivni odnos i da li sadržina ove sintagme zavisi od toga da li živimo u Srbiji ili, recimo, u Finskoj; da li istovremeno možemo voleti više osoba a ne činiti preljubu, imati više romantičnih partnera, a ne pokazivati ljubomoru? Upravo ova pitanja problematizuje finski film  „Četvoro odraslih klinaca„ („Neljä pientä aikuista„, 2023) autorke Selme Vilhunen (Turku, 1976) prikazan na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni.

Propitujući temu poliamorije — intimni odnos romantične i/ili seksualne prirode, sa više partnera koji za razliku od poligamije ne mora uključivati i brak, radnja filma  „Četvoro odraslih klinaca“ prati svakodnevicu sredovečnog bračnog para s detetom čiji život deluje idilično sve dok žena ne sazna za muževljevu vanbračnu aferu. Nakon prvobitnog šoka, Julija (ugledna političarka, članica parlamenta), koju glumi Alma Pöysti (nagrađena za ovu ulogu na Filmskom festivalu u Geteborgu) pokušava da prihvati  ljubavnicu svog muža Matijasa (koji je, inače, protestantski sveštenik) tako što predlaže otvorenu vezu. Da li iz potrebe da kontroliše novonastalu situaciju, iz straha da će je muž inače ostaviti, odluke da se za njega žrtvuje, ili jer je u poliamoriji videla izlaz?

Film propituje kako poliamorija funkcioniše u praksi, preispituje naizgled srećne porodične odnose ali i institucije kao što su crkva ili parlament koje štite „norme“ koje glavni akteri prestaju da poštuju. Jer i Julija nalazi ljubavnika —  biseksualca u homoseksualnoj vezi. Sad, pitanje je da li to čini iz osvete, očajanja ili jer ni sama više ne ume da funkcioniše u monogamnom odnosu.

Selma Vilhunen, koja je pisala i scenario, u ovom flmu se referiše na knjigu „Više od dvoje: Praktični vodič za etičku poliamoriju“ („More Than Two: A Practical Guide to Ethical Polyamory“) Eve Rickert i Franklina Veauxa koju Julija otkriva i daje suprugu i njegovoj ljubavnici. Ali, da li sve što ih iščekuje postoji u toj knjizi?

„To je važna knjiga“, objašnjava Vilhunen koja je kroz popitivanje alternativnih veza pokušala da prikaže i raznoliko finsko društvo, različite seksualne identitete.

„Čitavog života sam razmišljala o monogamiji. Pretpostavljam da sam dovodila u pitanje sopstvene izbore, na čemu su oni zasnovani i da li je to zaista ispravan način života“, izjavila je rediteljka nominovana za Oskara za film „Da li moram da brinem o svemu?“.