Priredio Art Box portal //

Da li ste primetili da klimatske promene više ne utiču na isti način na sve regije ili gradove? Da više ne udišemo svi isti vazduh jer vazduh u mnogim evropskim gradovima nije zagađen kao onaj koji udišemo kod kuće? Razlozi su uglavnom ekonomsko-političke prirode a posledice negativne i dugoročne. Izlaz je u — održivosti. Koja nam je potrebnija nego ikada. Iako o njoj teško da mogu da razmišljaju oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, postoji dosta toga što mnogi od nas, ukoliko to već ne čini država, mogu da učine sami za sebe i za druge?

Kakve to gradove danas smatramo održivim

Održivi gradovi su oni u kojima ekologija, ekonomija, politika i kultura imaju isti cilj — razvoj stabilne i samoodržive zajednice. Kada se govori o održivosti jednog grada na prvom se mestu misli na ekologiju i odgovoran odnos prema okolini. Održivi gradovi su i oni koji su u stanju da „prežive“ oslanjajući se na okolno ruralno područje. Oni koji koriste obnovljive izvora energije i time smanjuju negativan uticaj na okolinu. Takvi gradovi sistemski primenjuju reciklažu, kompostiranje, pretvaranje otpada u gorivo i sl.

Ušteda energije i smanjenje zagađenja

Održivi gradovi vode računa o uređenju i brinu o uslovima koje pružaju svim svojim građanima. Imaju jasno obeleženu mrežu pešačkih i biciklističkih zona, mrežu parkova, dečijih i sportskih igrališta. U takvim gradovima se projektuju energetski samostalne zgrade koje energiju dobijaju iz solarne energije (ili nekog drugog obnovljivog izvora), na strarijim zgradama se stavljaju nove fasade i prozori kako bi se smanjilo rasipanje energije a javni prevoz je dobro organizovan i svima prsitupačan. Time je smanjena potreba za ličnim automobilima što dovodi do manjeg zagađenja.

Briga o zdravlju mladih i starih, ljudi i životinja

Energentski održivi gradovi se pripremaju za uticaje klimatskih promena. Oni vode računa o budućnosti svih svojih građana, posebno brinu o deci i starijim osobama koji su ranjiviji od drugih s obzirom na to da su izloženi uticaju većeg broja opasnosti za okolinu, kao što su zagađenje vazduha ili zagađenje bukom.

Takvi gradovi osiguravaju čistiju i zdraviju okolinu svim svojim stanovnicima koji se trude da dosta pešače, voze bicikl, koriste javni prevoz, električna vozila, a sa kućnim ljubimcima, decom, unucima ili prijteljima često provode vreme u parku.

To su gradovi sa niskim nivoom emisija ugljen-dioksida, zeleni i zdravi, i sa visokim indeksom kvaliteta zvazduha. Takav je, recimo, Talin, glavni grad Estonije, koji je dobio Nagradu za zelenu prestonicu Europe za 2023, čime se pridružio Stokholmu, Hamburgu, Kopenhagenu, Grenoblu, Ljubljani i Lisabonu.

Šta možemo sami da učinimo  

Ukoliko ne možemo da promenimo kontekst u kojem živimo, uprkos tome što ne živimo u održivom gradu, možemo makar da pokušamo da promenimo lične navike. Da što više vozimo bicikl, vreme provodimo u prirodi, pešačenju vodeći računa o okolini i  ljudima koji nas okružuju. Možemo da razmišljamo o tome šta kupujemo i da li nam je sve to baš neophodno, možemo da poklanjamo garderobu, da je kupujemo u seknd hendu, da voće i povrće nabavljamo od lokalnih proizvođača, da kampujemo i živimo, bar ponekad, u duhu i u skladu da prirodom.