Autorka teksta: Brankica Matić //

Nakon što izađu iz domova i hraniteljskih porodica, decu i mlade bez roditelja, ili one koji dolaze iz disfunkcionalnih i siromašnih porodica, na putu osamostaljenja često prati neizvesnost i nesigurna budućnost. Pred njima su važne odluke, da li nastaviti školovanje, kako pronaći zaposlenje i stan, te kako plaćati račune. Zato im je svaki vid podrške značajan i neophodan. Pomoći mladima koji izlaze iz sistema socijalne zaštite bio je glavni motiv Tatjani Dražilović da pre deset godina osnuje Centar „Zvezda“.  Udruženje koje kroz različite aktivnosti pomaže mladima da se obrazuju i osamostale.

„Davno sam pročitala knjigu koja govori o čoveku koji je pre 300 godina u Engleskoj potpuno sam počeo da otvara sirotišta za decu koja su bila na ulici. Oduševilo me kako jedan čovek može da ima uticaj na živote drugih ljudi. To nama zvuči nemoguće. Tako bi zaista i bilo da ja nisam malo-pomalo počela da nekoj deci pomažem od svojih sredstava, koliko sam mogla – da uplate školarinu, kupe jaknu, cipele. To su deca koju poznanjem i znala sam iz kakvih okolnosti dolaze. Potom smo suprug i ja, sa nekoliko prijatelja, osnovali udruženje, samo zbog transparentnosti, bez ikakve ideje da se ovim bavimo“, kaže Tatjana Dražilović, napominjući da su do tada svi radili poslove koji nisu imali veze sa hraniteljstvom i brigom o deci bez roditelja.

Prvobitno im je ideja bila da pomažu mladima, koji nakon srednje škole nemaju sredstava da nastave školovanje ili im je potrebna pomoć da pronađu adekvatan posao. Međutim, ubrzo se ukazala prilika da u Beogradu otvore prvu Kuću mogućnosti.

Smeštaj uz podršku

„Kuća mogućnosti je smeštaj uz podršku za mlade koji sa navršenih 18 godina izlaze iz domova za nezbrinutu decu ili hraniteljskih porodica, ili dolaze iz siromašnih, disfunkcionalnih, jednoroditeljskih porodica koje nisu u mogućnosti da im pomognu da se obrazuju, zaposle i osamostale za život. Mi im pružamo smeštaj u Kući mogućnosti. To podrazumeva ishranu, učenje životnih veština, vođenje domaćinstva, brinemo o njihovom zdravlju. Osim toga, mi smo tu da im pomognemo da se uključe u svet obrazovanja, pomažemo im da završe kurseve stranog jezika, korišćenja računara, polože vozački ispit i sve ono što jedan mladi čovek treba da ima da bi mogao da konkuriše za posao“, pojašnjava Tatjana.

Osim u Beogradu, Kuća mogućnosti postoji još u Nišu i Kragujevcu. U kući može da boravi do osmoro mladih, koji tu ostaju u proseku dve godine. Do sada je kroz ovaj program prošlo sedamdeset i petoro mladih ljudi. Sa njima radi i tim stručnjaka, socijalnih radnika i psihoterapeuta, koji im pomaže u pripremi za samostalan život i postavljanju kratkoročnih ciljeva u domenu obrazovanja i zaposlenja. Opstanak Kuća mogućnosti bio bi neizvestan bez sredstava koja ostvaruju kroz socijalno preduzetništvo. Mladi izrađuju sveće, suvenire, čestitke, bukmarkere i druge predmete.

„Mi smo 2017. godine počeli sa izradom dekorativnih sveća koje smo nudili kafićima i restoranima. Počeli smo time da se bavimo, ne iz želje da budemo preduzetnici, već iz straha da ćemo biti zatvoreni. Proizvodnja je krenula iz Beograda, ali neki oblik socijalnog preduzetništva postoji u svakoj od kuća. Mladi imaju priliku da zarade džeparac, što im je svakako motivacija, ali ono što je bitnije, na ovaj način oni stiču određene navike, nauče proces rada, od ideje do realizacije i na kraju plasiranja proizvoda. Mladi su uključeni u svaki deo u zavisnosti od njihovih želja i mogućnosti. Pri tom stiču veštine koje im i u budućnosti mogu biti od koristi“,  priča Tatjana Dražilović.

Funkcionisanje Kuća mogućnosti finansira se kroz određene konkuse i grantove, kao i sredstvima koje dobiju prodajom proizvoda. Dugoročne podrške institucija i zajednice nema, a mnogo bi značila.  Najčešći kupci su firme koje predmete kupuju kao korporativne poklone, ali i građani.

„Građani su nam velika podrška, nekada nam donose sredstva za kuću, nekada je donacija namirnica, ljudi hoće i da volontiraju. Vrlo smo otvoreni za saradnju. Naši kontakti se nalaze na internetu i društvenim mrežama. Svako ko želi može online da poruči naše proizvode, redovno idemo na otvorene markete, nekada pred praznike imamo i štandove na ulici“, saznajemo od naše sagovornice.

Tatjana Dražilović kaže da pomoć mladima bez adekvatnog roditeljskog staranja za nju nije posao, već ono što živi, te da će im biti podrška dok god je u mogućnosti ili dok oni to žele.

Centar „Zvezda“ znači da više nikada neću biti sama.

Nakon izlaska iz Kuće mogućnosti mladi ostaju u kontaktu sa zaposlenima u Centru „Zvezda“ i u svakom trenutku mogu da se obrate za pomoć.

To potvrđuje i dvadesetpetogodišnja E.G. koju su, nakon odluke da promeni grad i napusti hraniteljsku porodicu, dočekala otvorena vrata Kuće mogućnosti u Beogradu, gde je provela nešto više od dve godine.

„U početku sam imala predrasude i bila uplašena gde idem i kako ću ja da izdržim sa toliko ljudi u malom prostoru, ali to je vremenom prestalo, jer shvatimo da smo svi na istom i da nam je ta podrška potrebna.  Boravak u kući podrazumeva obaveze kao u bilo kojoj drugoj porodici, samo što je više ljudi i svi dolazimo iz različitih sredina i okolnosti. Postoji raspored kada ko kuva obroke i čisti, a pored toga svi su uključeni i u socijalno preduzetništvo“, priča E.G.

Uporedo je radila i studirala, a zahvaljujući Centru „Zvezda“ imala je i stipendiju.  Završila je i kurs stranih jezika i položila vozački ispit. Trenutno je zaposlena i uči za poslednje ispite na fakultetu, pa se nada da će ove godine i diploma biti u njenim rukama.

„Kada me neko pita šta meni znači „Zvezda“, ja im u jednoj rečenici kažem da mi „Zvezda“ znači da više nikada neću biti sama. To nije floskula, nego je zaista tako. Tanja se prema svima nama ponaša kao tetka, stalno šalje poruke i pita kako smo. I ne samo ona, već i drugi ljudi koje sam tamo upoznala“, dodaje E.G.

U Nišu je prošle godine otvoren „Kendi Groom“, salon za negu pasa čija je vlasnica dvadesetjednogodišnja M.M. Stanovala je u Kući mogućnosti sa jasnom idejom i željom čime će se baviti. Da bi ostvarila tu želju, potrebnu podršku dobila je od Centra „Zvezda“.

„Ja sam završila kurs za šišanje pasa koji je trajao godinu dana. Kada sam krenula na taj kurs, niko mi nije rekao da ću dobiti pomoć kako bih otvorila salon, nego su izgleda hteli da vide da li ja to zaista želim. Međutim, ja sam bila sigurna da ću, bez obzira na sve, uspeti da otvorim salon. Na kraju sam dobila sredstva i sada se bavim poslom koji volim. Nije lako, ali verujem da ću uspeti“, govori M.M.

Dodaje da joj je boravak u Kući mogućnosti pomogao da upozna sebe, izgradi toleranciju i način reagovanja u određenim situacijama. Kada joj treba savet zna da se može obratiti Centru „Zvezda“.

Tatjana Dražilović napominje da im to i jeste cilj, da mladima budu „dalja rodbina“, od koje uvek mogu da traže savet i pomoć. Kako bi mogli da zadrže postojeće aktivnosti, neophodna su redovna sredstva i zato nastoje da dalje razvijaju socijalno preduzetništvo. Svake godine proizvodnja raste, a trude se da svoju ponudu obogate i novim proizvodima. Iako sa postojećim kapacitetima ne mogu pomoći svim mladima bez roditeljskog staranja, Tatjana kaže da oni kojima pruže podršku imaju šansu za srećan život.