LETO U SRBIJI

Autorka: Merima Aranitović //

Leto u Srbiji, da ili ne? Otići nekud na more, ili ipak preskočiti testiranja, redove, moguće karantine i  provesti leto u Srbiji. Opredelili smo se za ovo drugo. Prošli smo nešto manje od 2000 kilometara, krstareći od Golupca do Divčibara.

leto u srbiji
Foto: Merima Aranitović

Šta  je nama važno kada biramo gde ćemo letovati ili provesti neki topao vikend? Voda i mogućnost da se u njoj okupamo. Rekli biste, pa ništa lakše, toga barem kod nas ima koliko hoćeš. I u pravu ste. Ali, to što postoji voda, ne znači da postoji i adekvatno kupalište. Leto u Srbiji u nekoliko pasusa kao skica našeg viđenja turizma u Srbiji.

Prvo o mestima

Krenimo od Golupca. Zamislite da od svih država u Evropi zaista imate nešto što drugi nemaju, niti mogu da naprave – a to je najširi Dunav, baš tu, skoro 6 kilometara. Nedaleko odatle se sužava na svega 170 metara, na mestu zvanom Veliki kazan, a tu je i najdublji – skoro 100 metara. Divota, rekao bi svako ko bi se upoznao s ovim podacima i rešio da provede nekoliko dana na obali u Golupcu i okupa se baš tu, gde Dunav stvarno ljubi nebo.

leto u srbiji
Foto: Merima Aranitović

Ali, Golubac nema plažu. To jest postoji nekoliko mesta na kojima se može ući u vodu, ali, nije za šalu ulaziti u Dunav čak i ako ste rođeni pored njega. Prošle godine je započeta gradnja plaže, i tada smo se okupali jer je delovalo poluuređeno, ali do ove godine je reka učinila svoje, odnela započeto, prevrnula kamenje,  te se nadamo da će do sledeće godine plaža u Golubcu najzad biti gotova.

Rešenje bilo da se  vozimo svaki dan na Srebrno jezero. I, najzad shvatimo da je odlazak tamo pred početak sezone najbolja opcija. Još je sve čisto, nema gužve i sve deluje savršeno.

Avgust je bio posvećen Soko Banji i Vrujcima. Šta im je zajedničko? Oba mesta imaju istu boljku – vode ima koliko ti srce ište, ali nema dovoljno bazena i mesta na istim. Ako želite da nađete ležaljku i koliko toliko dobro mesto morate doći pre otvaranja i čekati u redu.

Kultura ponašanja na javnim mestima je diskutabilna. Skakanje u vodu koja je namenjena za tretmane, ostavljanje dece u termalnoj vodi, jer, topla je i plitka (verovatno i kontraindikovana za malu decu) nesolidarnost u bazenu (masažeri su većinom neispravni, pa onih nekoliko koriste najbrži koji su u stanju satima da sede sede kod tih nekoliko ispravnih). O smeću i lošim navikama posetilaca javnih prostora, ne bih ovom prilikom. Pohvalila bih one koji održavaju čistoću. Ona je na zavidnom nivou.

A onda o smeštaju

Nasuprot svemu tome ono što nas već neko vreme oduševljava jeste smeštaj, kafići, restorani. Došlo je do smene generacija. Pojavili su se mladi koji su putovali i znaju šta gost traži.

Ulaganja su velika. Od građevinskih radova do opreme. Raskorak između ulaganja u goste, njihov smeštaj, ishranu, večernju zabavu i onog što bi lokalna zajednica trebalo da poradi – a to je uređenje plaža, prilaza istim, redovno čišćenje šljunka od pikavaca, otvarača, kesa, postavljanje kanti za odlaganje otpadaka postaje sve veći. Zapošljavanje redara, čuvara plaže. Uvođenje kanalizacije i uređenje sanitarnih čvorova. Taj jaz će za godinu-dve biti toliko velik da će domaći turizam biti u velikom problemu. Niko više neće hteti da plati skupi smeštaj, a da se gura na bazenima ili neuređenim plažama. Nadam se da će lokal da shvati da mora da uhvati korak sa savremenim trendovima, ili će novac od turizma da se sliva u neke druge kase.

leto u srbiji
Foto: Merima Aranitović

Nešto ozbiljno mora da se promeni

Pored uređenja dnevnih sadržaja na bazenima, jezerima, rekama i planinama, potrebno je urediti puteve. Nas su ove godine neki makadamski putevi odvratili da posetimo određene lokalitete. Kamioni i autobusi koji divljaju autoputevima, sređivanje delova autoputa baš u sezoni, uređenje lokalnih puteva, parkinzi, staze za pešake koje većinom ne postoje, sve su to stvari koje treba rešiti  da domaći turista i ostane domaći i nakon korone. Jer, ako već izdvoji novac za koji bi mogao da letuje na nekom inostranom moru i to u sličnom ili istom smeštaju, jasno je kuda će otići. Biće to druga priča i leto na nekom drugom mestu.

I za kraj 

Mi volimo da se vozimo kroz Srbiju. I leto u Srbiji. Priroda je čarobna. Mesta koja treba obići ima na svakom ćošku. Hrana kvalitetna i relativno pristupačna. No, na neka mesta, izgleda, ljudska noga sve ređe kroči. Naiđete tako na put koji je ispucao i između asfalta raste trava. Lepa, sveža, zelena. Priroda polako preuzima stvari u svoje ruke. Požari, enormne vrućine, nestašica vode, polako potiskuje ljude. A priroda se obnavlja. Ona bez nas savršeno lepo može. Ali mi bez nje ne možemo ni jedan tren. Razmislimo o tome i budimo partneri planeti. Ovo je priča u kojoj niko nije glavni, ali su se neki malo zaigrali, a ta igra preti da se otme kontroli. No, o tome ćemo još pisati.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!