Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Može li mašina da sanja? Može li da zamišlja? Halucinira? Ova pitanja postavlja tursko-američki umetnik Refik Anadol (1985) na izložbi  „Nature Dreams” koja je na programu danskog muzeja savremene umetnosti ARKEN (ARKEN Museum of Modern Art) od februara ove godine i može se pogledati do 27. avgusta.

Primećivali to ili ne, sve više smo okruženi veštačkom inteligencijom, algoritmima i mašinama za učenje. Refik Anadol, na izložbi koja duboko zalazi u digitalno područje umetnosti, razmišlja dalje i postavlja pitanja: da li mašine mogu i da sanjaju i da zamišljaju. Da bi istražio ovo polje ulazi u kreativnu interakciju sa veštačkom inteligencijom. Kreira algoritme koje popunjava ogromnim količinama podataka koje veštačka inteligencija transformiše u halucinantne prizore-instalacije.

Anadolovi radovi, koji sve više privlače širu publiku, trenutno se mogu videti na izložbi u njujorškoj MOMI, muzeju MOCO u Barseloni, kao i u danskom muzeju ARKEN — muzeju neobične arhitekture, nalik ogromnoj nasukanoj Nojevoj barci, koji je dizajnirao danski arhitekta Seren Robert Lund.

ARKEN je smešten u Ishøju, predgrađu Kopenhagena, i od 1996. posvećen je prezentaciji danske, nordijske i međunarodne savremene vizuelne umetnosti. U svojoj kolekciji ima radove internacionalno poznatih uumetnika kao što su: Dejmijen Hirst, Širin Nešat, Sara Lukas, Volfgang Tilmans ili skandinavskih kao što su: dansko-islandski umetnik Olafur Elijason, dansko-norveški duo Dragset i Elmgreen i dr.

„Nature Dreams“ je prva Anadolova izložba u Danskoj. Na njoj su izložene tri monumentalne instalacije podataka, od kojih svaka sadrži tehnologiju prisutnu u našem svakodnevnom životu. Smatrajući da ćemo, kada shvatimo šta sve veštačka inteligencija može da učini postati svesniji perspektiva koje sa njom delimo u svakodnevnom životu, Anadol nas, radovima u kojima se priroda, tehnologija i arhitektura stapaju u mašinski generisane slikovne snove, poziva na „putovanje u mozak računara„.

Uvodeći pojmove poput „slikanje podacima” i „skulptura zasnovana na digitalnim podacima”, Refik Anadol „prevodi logiku nove medijske tehnologije u prostorni dizajn“. On i njegov tim prikupljaju podatke iz digitalnih arhiva i javno dostupnih izvora, a zatim obrađuju te milione fotografskih zapisa pomoću modela machine learning. Razvrstane skupove podataka potom grupišu u tematske kategorije kako bi se bolje razumeo semantički kontekst tog „svemira podataka“.

„Zamišljamo budućnost u kojoj će nam odnos simbioze sa mašinama dati nove uvide, znanja i moć ne samo propitivanja već i promene postojećih sistema i stvaranje boljeg sveta”, nedavno je izjavio Anadol.

U najvećem izložbenom prostoru muzeja ARKEN, Art Axis-u, predstavljena su tri Anadolova rada velikih dimenzija inspirisana prirodom od kojih je „Winds od Denmak“ (2023), stvoren posebno za ovu izložbu, zasnovan na meterološkim podacima sakupljenim na specifičnoj lokaciji — u blizini muzeja (Ishøj Beach Park).

„Nature Dreams“ (2021) je centralno delo izložbe, sastavljeno od 7 x 7 metara data skulpture. Vizualne predstave koje skulptura prikazuje proizlaze iz velikih skupova podataka sastavljenih od miliona fotografija prirode. Te slike su inkorporirane u AI algoritme i iskorišćene za stvaranje apstraktnih, računarski generisanih slika prirode koje se neprestano menjaju i postoje samo u mašini. Prikupljeni podaci su transformisani u potpuno nove apstraktne prikaze prirode koje ljudski mozak sam ne može da zamisli. Posetioci tako, u susretu umetnosti i digitalne tehnologije, doživljavaju specifično senzorno iskustvo.

U drugom radu — „Machine Hallucinations: Nature Dreams (Immersive Edition)“, posetioci ulaze u instalaciju a kako su njihova čula izložena intenzivnim senzacijama sa svih strana, čini kao da se, kako se to u objašnjenju izložbe navodi, „nalazite u mozgu same mašine“.

Refik Anadol je rođen u Istambulu gde je završio studije fotografije i videa. Kasnije se preselio u Los Anđelos i na univerzitetu UCLA stekao diplomu smera Design Media Arts. Refikova  kompanija RAS LAB posvećena je „istraživanju novih načina narativa podataka, mashine learning i veštačke inteligencije” a njegovi projekti sastoje se od algoritama veštačke inteligencije koji stvaraju apstraktan onirički svet. U svom radu Refik Anadol istražuje kako se naš doživljaj vremena i prostora menja pod uticajem digitalnog doba i veštačke inteligencije.