Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Amsterdamski Muzej moderne i savremene umetnosti i dizajna Stedelijk (Stedelijk Museum Amsterdam), osnovan kao gradski muzej 1874. godine, prvo je bio smešten u Rajks muzeju, da bi kasnije dobio vlastitu zgradu. Danas je okrenut ka Trgu Muzeja na kojem se, pored Rajksa, nalaze i Van Gogov muzej i Koncertna dvorana.

O Stedelijk muzeju

U muzeju Stedelijk, koji je nakon šest godina rekonstrukcije od septembra 2012. godine ponovo otvoren za javnost, u najnovijem krilu (nazvanom zbog svog oblika „kada“) izložena je stalna kolekcije muzeja u kojoj su radovi Pita Mondrijana, Marka Šagala, Roja Liktenštajna, Barbare Kruger ili Demijena Hersta. Inovativana fasada, koja deluje kao da je od keramike, izvedena je od specijalne vrste betona koji zgradi daje poseban izgled.

Stedelijk muzej specijalizovan je za prikupljanje i izlaganje dela moderne i savremene umetnosti, a od svog osnivanja istovremeno je i muzej i galerija savremene umetnosti, kao i „institucija za čuvanje i istorizovanje dela savremene umetničke prakse“.

„Stedelijk Muzej Amsterdam mesto je na kojem svako može da upozna i doživi savremenu vizuelnu umetnost i dizajn“, ističu iz muzeja. „Cilj Stedelijka je da ljudske živote obogati umetnošću — muzejskom kolekcijom, izložbama, publikacijama, istraživanjem i edukativnim programima…., pružajući jedinstveni uvid u savremeni svet i ističući teme koje utiču na savremene društvo i individualne živote.“

Kolekcija Stedelijk muzeja

Stedelijk poseduje zbirke slikarstva i skulpture iz 19. i 20. veka, znatan broj radova Vinseta van Goga, Pikasa, Monea, Sezana,  dela evropske i američke umetnosti nakon 1950. godine, a u muzeju se, sem stalne postavke, realizuju i izložbe značajnih evropskih i svetskih umetnika i umetnica kao što su Brus Nauman, Ulaj ili Marlen Dima.

Izložba Nen Goldin

Od 7. oktobra 2023. pa do 28. januara 2024. godine na programu ovog muzeja je izložba Nen Goldin (Nan Goldin, 1953) pod nazivom Ovo se neće dobro završiti (This Won’t End Well) dok je izložba Marine Abramović zakazana za 16. mart 2024. godine.

U najvećem holu Stedelijka, u šest odvojenih prostora, američka umetnica Nen Goldin, poznata po autentičnim portretima i snepšot fotografijama — dokumentima sopstvenog života i života svojih prijatelja u Njujorku i Berlinu, vraća se korenima svoje umetničke prakse, izložbom na kojoj se prikazuju projekcije sa hiljadama fotografija, koje prati muzika, narativi i arhivski materijal.

Fotografije Nen Goldin, kroz prikaze intime ili scena iz noćnog života, čine društvene probleme i rodna pitanja vidljivim i otvorenim za diskusiju. Još početkom 70-ih Goldin počinje da snima fotografije svojih transeksualnih prijatelja. Odbacujući malograđanski diskurs dokumentuje sebe i njih u intimnim situacijama; pikazuje nagost, scene seksa, prostituciju, drogu, zavisnost od opijata.

„Jedan moj dobar psihijatar rekao je da sam preživela zahvaljujući tome što su mi prijatelji postali važniji od porodice“, izjavila je. Na žalost, početkom 1990-ih, većina modela i prijatelja Nen Goldin umrla je od eidsa ili predoziranja…

Prikaz filma „Sva lepota i krvoproliće“ Laure Poitras sa Nen Goldin, koji kazuje priču o borbi umetnice protiv moćne porodice Sakler i njihove farmaceutske kompanije Purdue Pharma odgovorne za krizu zavisnosti  i predoziranja opioidnim analgeticima, objavljen je, u okviru predstavljanja najznačajnijih filmova sa 51. FESTA, na stranicama Art Box portala: https://artboxportal.com/nen-goldin-i-kejt-blancet-u-filmovima-na-51-festu/