Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Godinama unazad popularni su i čitani krimi romani iz nordijskih zemalja (tzv. nordijski noir), ali čita se i savremena norveška književnost — autofikcija i fikcija koja propituje pozitivnu sterotipiju o nordijskom društvu. Autori poput Erlenda Lua, Vigdis Jurt, Karla Uvea Knausgora i Nine Like bave se temama koje odražavaju savremeno (norveško) društvo, problematizujući različite aspekte svakodnevice. Tako u romanu „Nismo ovde da bismo se zabavljali“ (Geopoetika, 2024), Nina Like (Nina Lykke, 1965) kroz lik Knuta A. Petešena, sredovečnog autora čija književna karijera tavori oslanjajući se na nekadašnji uspeh, istražuje teme književne reputacije, stvaralačke blokade, odnose društvenog prestiža i moći.

Na srpski jezik najpre je preveden treći roman Nine Like „Poodmaklo: lekarski roman“ (Geopoetika, 2020) iz 2019. U njemu se, iz perspektive žene, govori o lekarima, dok se u romanu „Nismo ovde da bismo se zabavljali“ iz perspektive muškarca problematizuje tema pisca i pisanja.

Jednako autentično i ironično.

Da li roman „Nismo ovde da bismo se zabavljali“ demistifikuje život nordijskog pisca koji nam se, iz kulturne i prostorne distance, može činiti privilegovanim? U suštini — da. Pokazuje da su problemi pisca, bez novca i književne slave, univerzalni — bio on Norvežanin ili ne. Život pisaca odvija se u zatvorenom svetu najčešće sterilnih književnih promocija, tračeva, klanova, taktiziranja, rivalstava, trke za recenzijama, nagradama i stipendijama. Problemi se, naravno, multipliciraju ukoliko ste žena pisac i ne živite u Norveškoj, već, recimo, u Srbiji — ali to nije tema ovog dela Nine Like.

Knut A. Petešen je heteroseksualni, sredovečni norveški pisac, pripadnik bele rase, srednjeg sloja. Njegov jedini uspešan roman objavljen je pre dve decenije. Nema novca, ima jednog prijatelja, bivšu ženu književnicu koja ima novog muža, ima sina koji ga izbegava a, zahvaljujući najnovijem autofikcijskom romanu mlade Spisateljice istinitih priča, ima i i epitet seksualnog predatora.

Nakon velikog uspeha Knut je napisao još tri romana, ali njima nisu bili zadovoljni ni kritičari ni čitaoci. „Nekoliko kritičara postavilo je pitanje zašto se knjiga ne bavi klimatskim promenama, koje se danas ne mogu zaobići, i zašto su svi likovi beli ljudi iz srednjeg sloja. Gde je Tamilac koji radi u postrojenju za obradu ribe, gde su Laponci, gde je gej Pakistanac rođen u Norveškoj, gde su migranti, gde su prosjaci, gde su invalidi, gde je stvarnost?“

I Knut počinje da piše roman o Norvežaninu Pakistancu, intelektualcu i homoseksualcu, ali njegov urednik uopšte nije impresioniran tim rukopisom. „Da citiram našeg novog konsultanta“, kaže, „ Sama premisa je pogrešna. To što ti, beli muškarac, pišeš o Pakistancu. To nikako ne može da bude ispravno. Kako god da je izvedeno.“

Takvu Knutovu svakodnevicu prekine poziv na književni festival u Lilehameru na diskusiju o neverstvu u životu i književnosti. Iako svestan da je samo zamena za pisca koji je otkazao učešće, Knut prihvata ponudu.

Kroz Knutov lik Nina Like analizira savremenu književnu, ali i društvenu scenu. Tragikomične situacije u kojima se on zatiče, stvaraju polje za interakciju različitih diskursa, uključujući teme kulturne elite, privilegija, marginalnosti i etabliranosti.

Like koristi humor i ironiju kako bi demistikovala lik književnika suočenog s brojnim izazovima, uključujući reputaciju, stvaralački pritisak i međuljudske odnose, kao i celokupnu književnu scenu u kojoj dominiraju odnosi moći, ali i društvena korektnost i inkluzivnost u odnosu na žene pisce i pripadnika/ca drugih kulturnih koncepata koja je samo maska.

Osim što secira tzv. kulturnu elitu, površnu dobrotu i formalni antirasizam, Like zauzima kritički stav i prema piscima koji tvrde da u svojim autofikcijskim romanima manipulišu faktima a koriste stvarna imena. „Kada biste se vi koji pišete takozvanu autobiografsku književnost makar stvarno držali stvarnosti, kakva god da je. Ali vi to ne radite. Držite se stvarnosti samo onoliko koliko vam to odgovara, i pritom dodajete i oduzimate da bi priča bila čitljiva…“, kaže Knut A. Petešen u nastupu besa Spisateljici istinitih priča koja je samo pisala „svoju istinu“.

Kroz  narativnu strukturu, koja prikazujući Knutov unutrašnji i spoljašnji sukob, moć i privilegije unutar književnih krugova, Nina Like propituje dinamiku umetničkih identiteta u savremenoj literaturi, gde su lične i profesionalne sudbine čvrsto povezane. Roman kritički analizira načine na koje se identitet (autora) konstruiše u kontekstu društvenih očekivanja. Kroz lik Knuta A. Petešena, koji je izložen javnom skandalu i ironiji, Like naglašava napetost između stvarnosti i fiktivnog prikazivanja u književnosti.

Roman Nismo ovde da bismo se zabavljali propituje stereotipne pretpostavke o identitetu, umetničkom stvaranju i društvenim normama u savremenom društvu u kojem je naizgled sve dozvoljeno. Naravno, dok si etablirani i privilegovani deo esnafa i dok igraš po pravilima.