Priredila redakcija At Box portala //

Novogodišnje odluke lični su ritual, ali i tradicija u mnogim kulturama. Prvih dana prvog meseca nove godine osvrćemo se na prošlo i sebi postavljamo ciljeve. I dok jedni osećaju priliv optimizma, drugi imaju (post)prazničnu depresiju. Ali, nije i ne može svaki prvi januar biti jednak prethodnom. Postoje godine kada nam je važno da se udružimo, ohrabrimo… Proteklu godinu obeležili su ratovi, masovna ubistva u Ribnikaru, masakr kod Mladenovca, rekordno visoke temperature, kriza ljudskih prava i demokratije… Verovatno će zbog svega toga lične novogodišnje odluke podrazumevati i kolektivni i globalni kontekst.

Održivost novogodišnjih odluka

Pošto je podtekst novogodišnjih odluka autorefleksija, samoprocenjivanje i preispitivanje prioriteta, one mogu biti i način da se (i)racionalno suočimo sa teškoćama koje smo doživeli u prethodnoj godini. Zato je veoma važno da su te naše novogodišnje želje i odluke održive.

Zašto odabrati održive odluke?

Ma koliko mi to želeli da priznamo, činjenica je da lično i kolektivno ponašanje utiče na životnu sredinu i budućnost novih generacija. Postoji mnogo toga što bismo mogli uraditi, od malih promena u svakodnevnom životu do uključivanja u veće projekte i pokrete kako bismo pomogli sebi, lokalnoj zajednici, zemlji u kojoj živimo, čitavoj planeti.

Evo nekoliko održivih novogodišnjih odluka koje se mogu odnositi na svakog od nas:

Budimo humani.

Demokratični.

Tolerantni.

Reciklirajmo.

Poklanjajmo garderobu.

Ne bacajmo hranu.

Ne rasipajmo vodu.

Isključimo kućne aparate kada ih ne upotrebljavamo.

Ne rasipajmo dobru energiju.

Volontirajmo u dobrotvornim organizacijama.

Angažujmo se za sveopšte dobro.

Usprotivimo se nasilju.

Kupujmo sezonske namirnice, organsku hranu kod malih, lokalnih proizvođača.

Izbacimo iz ishrane brzu hranu, gazirana pića, prekomernu upotrebu alkohola.

Koristitimo višekratne platnene torbe za kupovinu.

Izbegavajmo plastičnu ambalažu.

Smanjimo potrošnju mesa, jedimo više voća i povrća.

Šetajmo.

Smanjimo upotrebu šećera.

Vozimo bicikl a ne automobil.

Putujmo kolima a ne avionom.

Kupujmo u seknd hendu.

Naučimo da šijemo i pletemo.

Podržimo stare zanate.

Uzgajajmo začinsko bilje.

Donirajmo u dobrotvorne svrhe.

Trošimo manje, čuvajmo više.

Vodimo računa o sebi, svom zdravlju, zdravlju ljudi, životinja i čitave planete.

Volontirajmo u skloništu za beskućnike ili u lokalnoj kuhinji.

Udomimo psa ili mačku.

Provodimo što manje vremena uz mobilne telefone i računare, više na vazduhu, uz razgovor ili knjigu.

Podržimo one koji od nas imaju manje, starije, osobe sa invaliditetom i žene.

Vodimo računa o održivosti naše planete, naših gradova, obdaništa, škola, univerziteta, pozorišta, domova.

Održavajmo parkove čistim.

Vodimo računa o održivosti naših prijateljstava.

Branimo demokratiju.

Učinimo neku lepu i plemenitu gestu.

Smanjimo bes i negativne misli.

Sačuvajmo dostojanstvo.

Pronađimo sreću u zaposlenosti i dobročinstvu za druge.

Poštujmo tuđe odluke i živote − odgovornim ponašanjem, zdravim navikama, iskrenim razgovorom, emocionalnom podrškom i posvećenošću.

Čuvajmo javno dobro svih građana i građanki.

Budimo tolerantni, suprotstavimo se predrasudama, seksizmu, ejdžizmu, homofobiji, ksenofobiji, kultu novca, konzumerizmu i − autokratskom, nedemokratskom govoru.