Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Svečanom dodelom nagrada i inauguracijom 60. izložbe u venecijanskoj palati Ka Đustinijani (Ca’ Giustiniani), 20. aprila 2024. otvoreno je Bijenale umetnosti u Veneciji (La Biennale di Venezia), koje ove godine nosi naslov „Stranci Svuda“ („Stranieri Ovunque“). Na 60. Bijenalu umetnosti učestvuje 331 umetnik/ca i 88 nacionalnih paviljona, a među njima su najznačajnijim priznanjem nagrađeni Paviljon Australije i Mataho kolektiv.

Kustos centralne izložbe Bijenala umetnički direktor Muzeja umetnosti u Sao Paulu, Brazilac Adriano Pedrosa — prvi kustos u istoriji Bijenala koji dolazi s južne hemisfere i iz Latinske Amerike, fokus je stavio na umetnike/ce različitog porekla koji potiču iz manje privilegovanih i manje industrijalizovanih delova sveta: strance, imigrante, izbeglice, iseljenike, dijasporu…

Tema ovogodišnjeg Bijenala referiše se na seriju neonskih instalacija Claire Fontaine i anarhistički kolektiv Stranieri Ovunque, zapravo na seriju neonskih svetala na 53 različita jezika koja „projektuje ambivalentnost imena u različite lokacije i kontekste: kao faktičku izjavu, ksenofobičnu pretnju, osećaj drugosti u globalnom društvu i sl“.

‘Stranci svuda’, ima dvostruko značenje: „Prvo, uvek ćete susretati strance gde god da idete i gde god da se nalazite — mi/svi smo svuda stranci. Drugo, bez obzira gde se nalazite, uvek ste, zaista i duboko u sebi, stranac“, objašnjava kustos Pedrosa ističući da se ovogodišnje Bijenale fokusira na umetnike „koji sami po sebi predstavljaju strance, imigrante, izgnanike, dijasporu, izbeglice — posebno one koji su se kretali između globalnog Juga i globalnog Severa“.

Kako je to još ranije saopšteno, Zlatni lav za životno delo pripao je italijansko-brazilskoj umetnici Ani Mariji Majolino (Anna Maria Maiolino) i turskoj umetnici iz Pariza Nil Jalter (Nil Yalter).

„Ova odluka je posebno značajna imajući u vidu naslov i okvir moje izložbe, fokusirane na umetnike koji su putuju i migriraju između Severa i Juga, Evrope i dalje, i obrnuto. U tom smislu, moj izbor se oslanja na dve izuzetne, umetnice-pionirke koje su takođe migrantkinje i koje na mnoge načine otelovljuju duh Stranieri Ovunque—Stranci Svuda: Anna Maria Majolino (1942), koja je migrirala iz Italije u Južnu Ameriku, najpre u Venecuelu, a zatim u Brazil, gde danas živi i Nil Jalter (1938), Turkinja koja je migrirala iz Kaira u Istanbul, a konačno u Pariz”, obrazložio je svoju odluku Perdosa.

Zlatni lav u kategoriji nacionalnih paviljona dodeljen je Paviljonu Australije za izložbu kith and kin, a specijalno priznanje dobio je i Paviljon Kosova za rad koji propituje rodnu nejednakost. Zlatnim lavom nagrađena je i instalacija maorskog feminističkog Mataho kolektiva (Mataaho Collective) koja odaje počast tradicionalnom maorskom tkanju. Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika/cu na Centralnoj izložbi dobila je umetnica Karimi Ašadu (Karimah Ashadu), poreklom iz Nigerije. Specijalno priznanje dodeljeno je i palestinskoj umetnici Samiji Halibi (Samia Ahalaby), kao i i argentinskoj umetnici La Čoli Poblete iz Buenos Airesa.

O nagradama Bijenala odlučivao je žiri: američka kustoskinja i profesorka na Kolumbija univerzitetu Džulija Brajan-Vilson (predsednica), indonežanska kustoskinja i autorka Alia Svastika, nigerijski kustos i likovni kritičar Čika Okeke-Agulu, italijanska kustoskinja Elena Kripa i francusko-kolumbijska kustoskinja Marija Injes Rodrigez.

Na 60. Bijenalu umetnosti učestvuje 88 nacionalnih paviljona a put se predstavljaju 4 zemlje: Republika Benin, Etiopija, Ujedinjena Republika Tanzanija i Demokratska Republika Timor Leste.

Prvi put u nacionalnim paviljonima izlažu Nikargva, Republika  Panama i Senegal.

Najveće gužve na vernisažu 60. Bijenala, koje je u znaku drugosti, dekolonizacije, borbe protiv klimatskih promena, političke korektnosti, karbonske neutralnosti i ozbiljnih političkih kriza u svetu, bile su ispred nacionalnih paviljona Francuske, SAD, a posebno Nemačke koja izložbom „Pragovi“ („Thresholds“) propituje istoriju i budućnost iz perspektive različitih umetničkih pozicija. Nakon dodeljenih nagrada, sigurno je da će mnogo veću pažnju posetilaca privući i nagrađeni paviljoni, kao i nagrađeni umetnici/ce.

Rusija, kao ni na prethodnom, ni na ovom Bijenalu nije deo najprestižnije umetničke izložbe, s tim što je ovoga puta svoj paviljon ustupila Boliviji. Iako je odluka Rusije rezultat lične odluke, veliki broj umetnika i kustosa potpisao je peticiju kojom se zahteva da se na ovogodišnjem Bijenalu zabrani nastup Izraela. S druge strane, umetnica odabrana da predstavlja Izrael saopštila je da neće otvoriti izložbu u svom nacionalnom paviljonu sve dok ne bude postignut sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Pojasu Gaze.

Srbija i ove godine u svom nacionalnom paviljonu, na kojem i dalje stoji i natpis Jugoslavija, ima svog predstavnika. Reč je o scenografu Aleksandru Deniću koji se predstavlja projektom „Exposition Coloniale“.

Od zemalja bivše SFRJ posebnim konceptom ističe se Paviljon Hrvatske u kojem izlaže Vlatka Horvat koja je osmislila strukturu razmene sa velikom grupom prijatelja – umetnika/ca koji su, poput nje stranci u mestima u kojima žive. Zanimljivo je da su ti radovi dostavljeni u Veneciju neformalnim vidovima transporta (iz ruke u ruku), zahvaljujući privatnim kontaktima.

U sklupu Bijenala, na raznim lokacijama u Veneciji, realizuje se i 34 različita događaja (Collateral Events) neprofitnih javnih i privatnih institucija koji će doprineti različitosti glasova i koncepcija ovog jubilarnog Bijenala.

Šezdeseto Bijenale umetnosti biće otvoreno za javnost do 24. novembra 2024. godine.

Za dodatne vesti i informacije sa lica mesta pratite instagram  i fejsbuk stranice Art Box portala.