Piše: Nataša Krstić //

Izložba „Untold stories“ ili „Neispričane priče“, koja se, posle Nemačke i Španije, od 15. decembra 2022. do 14. maja 2023. može pogledati i u Espace Vanderborght u Briselu, poslednji je projekat Pitera Lindberga (Peter Lindbergh, 1944−2019), nemačkog fotografa, publiciste i filmskog umetnika, poznatog po portetima slavnih muzičara, glumaca i modela. Lindberg je, zapravo, trebalo da bude kustos sopstvene izložbe, no preminuo je 3. septembra 2019. u Parizu. Za njim je ostao opus koji je ušao u istoriju umetnosti, što ne bi bilo neobično da Lindberg nije prevashodno bio modni fotograf.

Život Pitera Lindberga, koji je ideje čuvenih majstora slikarstva preveo u jezik modne fotografije, svedoči o odlučnosti i hrabrosti pravog umetnika. Rođen je u Poljskoj, a odrastao u industrijskom Duisburgu u Nemačkoj. Siromašno poreklo uticalo je na formiranje njegovog karaktera, pa nije bio opsednut materijalnim. Kao mladić živeo je u Berlinu, gde je pohađao večernje časove na Akademiji umetnosti. Sa željom da otkrije sebe i oseti atmosferu u kojoj je živeo i radio njegov najveći uzor, Vinsent Van Gog, odlazi u Arl. Iskustvo Arla i stopiranje po Evropi i Severnoj Africi suštinski su ga izmenili. Nastavlja studije na College of Art u Krefeldu. U to vreme je fasciniran konceptualnim umetnikom Džozefom Košutom što će se kasnije videti na njegovim fotografijama. Neposredno pre nego što će diplomirati 1969. pozvan je da predstavi svoj rad u avangardnoj pariskoj galeriji Denis Rene. Početkom 70-tih godina otkriva svet fotografije i počinje da radi za komercijalnog fotografa Hansa Luksa. Godine 1973. otvara svoj studio u Dizeldorfu. Zbog ponude Stern magazina odlazi u Pariz gde ga zatim angažuje čuveni modni časopis Mari Kler. Tako počinje ostvarenje njegovog sna i jedna legendarna priča.

Lidberg je fotografisao na stotine poznatih glumaca i modela za naslovne strane prestižnih časopisa. Fascinantne fotografija koje je 90-tih snimio za Vog napravile su revoluciju u modnoj fotografiji i u načinu razmišljanja muškarca o ženi, i ženi o sebi samoj. Bio je to početak ere supermodela: Linde Evanđeliste, Kristi Tarlington, Naomi Kembel, Tatjane Patic, Nađe Auerman, Sindi Kraford. Dve čuvene fotografije, jedna na kojoj su modeli u belim košuljama i druga na kojoj su modeli u levis farmerkama, ušle su u istoriju popularne kulture i modne fotografije. One formiraju savremenu ženu i ženu budućnosti − ambicioznu, moćnu i slobodnu, prirodnu, heroinu svog vremena.

Pre toga, kada je imenovana za novu urednicu Voga, Ana Vintur je odabrala Lindberga da sa njom snimi naslovnu stranu sa modelom Mihaelom Bersu. Kao i na snimanju sa budućim supermodelima, i na ovom se sve dešavalo spontano. Naime, manekenka se ugojila i nije mogla da obuče suknju koji je dizajnirao Kristijen Lakroa, pa je Vintur, vođena osećajem da dolazi novo vreme, odlučila da manekenka obuče farmerke. Niko tada u ekipi nije bio svestan da će ove fotografije promeniti modni svet a nepoznate manekenke postati supermodeli koji će zarađivati velike honorare. Od celog Lindbergovog opusa, ove fotografije su najpoznatije široj publici.

Na izložbi Untold Stories publika ima priliku da se upozna sa kompleksnim, filozofskim aspektima Lindbergovog rada koji grade čvrstu vezu sa likovnom umetnošću. U tom smislu i sa redefinisanjem pojma lepote u portretnoj fotografiji jer je Lindberg u potpunosti izmenio modnu fotografiju.

U svom eseju o fotografiji, Suzan Sontag objašnjava promene koje su nastale u modnoj fotografiji na prelazu iz modernizma u postmodernizam. „Savršenstvo, perfekcija modnih fotografija modernizma je u postmodernoj i savremenoj modnoj fotografiji zamenjena izvesnom notom nesavršenosti i prirodnosti, kao elemenata preuzetih iz sfere privatne fotografije, prilagođenih formama reklamne modne fotografije“, piše.  U tom kontekstu možemo shvatiti i Lindbergovu fotografiju, ali to su samo njene osnovne odlike.

Lindbergova poetika ima i dalekosežnije značenje i cilj. Ona je instrument želje da stvori bolji, duhovniji i humaniji svet, a njegovo stvaralaštvo je moguće svrstati u nekoliko kategorija: portretnu fotografiju, pripovedanje ili storytelling, i fotografiju u prostorima koji simbolišu ljubav prema prirodnom i urbanom, uličnom i industrijskom pejzažu.

Izreke i razmišljanja koja su ostala za Piterom Lindbergom približavaju nas suštini autentične ličnosti i poetike  kojom je prenosio ne samo jezik majstora slikarstva u fotografiju već je u nju unosio i humanističke ciljeve slikarstva. Suštinu žene kao i suštinu pojma lepote Lindberg je redefinisao objašnjavajući da se moramo osloboditi terora perfekcije i mladosti. Takođe se protivio kompjuterski modelovanoj fotografiji, izjavljujući da ga ona vređa, da takva fotografija tako gubi sve svoje vrednosti i dušu.

„Ubeđen sam da istinska lepota dolazi samo od našeg prihvatanja sebe, od svesti o tome ko smo“, govorio je Lindberg.

Njegovi modeli su lepi u svojoj, spontanosti, iskrenosti i nesavršenosti. Odatle dolazi subverzivnost njegovog pojma lepote. Jedna od manekenki sa kojima je najviše radio, Marija Karla Boskono, piše mu posvetu: „Sve moje mane i nesavršenstva umeo si da pročitaš i transformišeš, i moja duša bi se pojavila. Samo sa tobom. Kroz tvoje oči postajala sam neko ko nisam znala da sam. Tokom godina, razumela sam šta si želeo da kažeš. Krila sam sebe. Samo si ti umeo da me vidiš i razumeš“.

Lindberg je smatrao da pripovedanje ili storytelling daje smisao snimanjima na kojima nastaju, jedna za drugom, brojne fotografije. Foto-priča je tako ušla u modu na velika vrata. Do današnjih dana ona se razvila na brojne zanimljive načine u poetikama mnogih čuvenih fotografa. Kristijan Salmon u studiji o storytelling tehnici objašnjava:„Nije više roba ta koja nas zavodi, već nas zavode ispričane priče koje se podudaraju sa našim očekivanjima i našim pogledima na svet“. Salmon opisuje i proces kojim možemo definisati suštinu uticaja Lindbergove fotografije na publiku i društvo: „Da bismo dočarali svoje vizije, naša mašta dopušta da se razviju različite subverzivne estetike. Uloga koju su imali proizvod, stil i način života u jednoj reklami, prepuštena je sada narativnom svetu. Potrošač je tvorac sopstvene slike o realnosti u kojoj teži određenim idealima, a fotografije i reklame pomažu da dođe do njih. Tako modna industrija i modne kuće utiču, ne samo na povećanje moći potrošačkog društva, već proizvode novo društvo, novi svet.“

Ova ideja srodna je filozofskom konceptu Mišela Fukoa poznatom kao biopolitika. Iako je bio deo mašinerije, Lindberg je, poput Fukoa, stvarao ideju antimoći, slavio slobodu pojedinca. Na taj način, njegova fotografija predlaže drugačiju realnost, zasnovanu na slobodi ljudskog duha, stvarajući upozorenje čitavom svetu kako bi mogao da izgleda i koliko je daleko od toga danas.

Na jednoj od fotografija na izložbi i u knjizi Untold Stories, u kojoj je Vim Venders objavio sećanje na Lindberga, proročki najavljuje dolazak savremenog trenutka i vremena kulturne i političke katastrofe koja je zadesila svet. Modeli na fotografiji reklamiraju parole: Much was decided before you were born, Moderation kills the spirit, You must have one grand passion, Private property created crime, Redistributing wealth is imperative.

Lindbergovo stvaralaštvo u sebi nosi žal za kulturom modernizma, ukus postmodernosti i strah od terora budućnosti koji se obistinjuje. Njegova poetika predlaže hrabrost, slobodu, veru u duhovne vrednosti i humanost i dubinu intelekta i duše. Taj osećaj u nama bude prizori sa njegovih fotografija i atmosfera kojom odišu.

Slojevitost sadržaja i stila stvara Lindbergov svet, ili svet po Lindbergu. To je svet spontanih ljudi, svet svetlosti sa kojom je umeo da se poigrava, svet originalne estetike koja izmešta iz zadatih okvira i stvara originalnu duhovnu, estetsku i emotivnu atmosferu u kojoj su želje ljudi i njihova svakodnevica dovedene na drugačiji nivo. Svet ljubavi i slobode.

Atmosfera koja vlada na Lindbergovim fotografijama, a koju je postizao predanim, spontanim, interaktivnim odnosom sa onima koje je fotografisao je plamenita, sofisticirana, elegantna. To nije atmosfera u kojoj danas živimo, ali jeste ona u kojoj bismo mogli živeti da su naši postupci i ciljevi drugačiji. Mehdi Behaj Kacem zapaža: „Bioestetička paradigma ima potencijal da transformiše fotografiju u svesnu poetičku formu subjektivnog otpora.“

Ne možemo pobeći od činjenice da je Lindbergovo delo proizvod modne industrije koja je deo represivnog društvenog poretka. Ipak, nije sasvim tako. Iza bedema moći i manipulacija, Lindberg je otvorio vrata jednog sasvim drugačijeg univerzuma u kome postoji ljudska duša kao merilo svih stvari, sve realnosti i svih ljudskih težnji.

Lindberg je napustio ovaj svet koji ne liči na onaj koji je on izmislio i kreirao. Ali njegove poente i poruke su ostale žive. Možda ćemo iz njih ipak uspeti da izvučemo neku pouku.