Piše: Merima Aranitović //

Tvoj „bucket list“ ne mora da izgleda kao tuđ. Ne moraš da posetiš 50 zemalja pre 40-te. Ponekad jedno mesto, ali doživljeno svim čulima, ostavi jači trag od deset pečata u pasošu. Zato zapiši mesta koja te zaista zovu – ne ona koja bi „trebalo videti“. Možda je to Fruška gora u jesen, možda Zlatibor van sezone, možda kampovanje pored Drine. A možda je to popodne u lokalnoj knjižari  i vikend u tišini, sa knjigom i bez interneta.

Putovanja su osećaji, ne kilometri

Najlepša putovanja ne zavise od budžeta. Ona zavise od toga koliko smo prisutni.

To su iskustva koja ne koštaju, ali vrede.

Mini bekstva, maksimalan efekat

Ako ti trenutna situacija ne dozvoljava velike planove, pravi male.

– Provedi dan bez telefona.

– Otputuj nekud vozom.

– Vozi bicikl.

– Razgovaraj sa prijateljima.

– Pomozi nekom.

– Uključi se u akcije u svojoj mesnoj zajednici.

– Čitaj knjige.

Napravi svoju realnu putnu listu

 Neka na njoj bude svega:

– Mesto na koje možeš da odeš već ovog vikenda.

– Destinacija koja ti sada deluje daleko, ali nije nemoguća – možda ćeš je posetiti sledećeg leta.

– Jedno mesto na koje želiš da odeš sam/a.

– Mesto gde bi vole0/la da povedeš nekog ko ti znači.

– Susreti na kojima ćeš se, oko iste ideje, povezati sa istomišljenicima.

Lista nije tu da stvara pritisak. Tu je da nam da nadu. I da nas podseti da svet ne mora da bude nedostižan.

Putovanja nisu luksuz za odabrane. Ona su potreba da se povežemo sa sobom. Da resetujemo telo, um i dušu.

A to možemo i na pola sata  od kuće – ako odemo s pravom namerom i u pravom pravcu.

Putujemo i kada se ne mrdemo s mesta ali tiše pričamo a više čitamo — to je naš reset.