WOMEN ON THE WAY – SOCIJALNO PREDUZEĆE KOJE UPOŠLJAVA ŽENE IZBEGLICE I KROZ MODU POVEZUJE RAZLIČITE KULTURE

Autorka teksta: Brankica Matić //

Kao posledica oružanih sukoba, progona, ali i prirodnih katastrofa, broj osoba koje su prinudno raseljene iz svojih domovina nastavlja da raste. Podaci UNHCR-a pokazuju da je ukupan broj izbeglica u svetu tokom prošle godine prešao 100 miliona. Suočeni sa gubitkom doma i svega što im je poznato, kreću u neizvesnost, a na tom putu neretko ih prate stigma i predrasude. Potraga za sigurnošću i novim domom poseban je izazov za žene kod kojih status izbeglice kao da potire sve ono što su do tada bile i čime su se bavile. Uvidela je to i Katarina Ejdus dok je, pripremajući svoj master rad, intervjuisala žene koje su u Srbiju izbegle sa Bliskog istoka. Odlučila je da im pomogne kroz socijalno preduzetništvo, pa je pre dve godine osmislila održiv modni brend nazvan „Women on the way“.

Izvor fotografija: Women on the way

„Ideja je nastala koju godinu ranije dok sa radila istraživanje za svoj master rad na temu iskustva ženskog izbeglištva u Srbiji. To je bilo 2018. godine i u tom trenutku su to bile uglavnom žene sa Bliskog istoka i severa Afrike. Tada sam upoznala jednu divnu slikarku iz Irana Farimu, koja je veoma talentovana i kroz razgovor sa njom, ali i drugim ženama shvatila sam da je rad nešto što im najviše fali tokom boravka u Srbji, dok čekaju azil ili čekaju da odu dalje. To što ne rade nije im samo finansijski problem, već više, ja volim da kažem „vremenski“, taj mentalni limbo u kojem se nalaze i dan koji nikako da se završi. Njima je potrebno nešto što će ih mentalno i fizički uposliti, a to je definitivno rad“, govori o počecima svog socijalnog preduzeća Katarina Ejdus.

Šivenje je aktivnost koja se relativno brzo može savladati, a omogućava ženama da ispolje kreativnost i da odeća koju prave bude odraz njihovih ideja. Šiju majice, haljine, torbice, pletu kape i na odeći oslikavaju motive koji su karakteristični za različite zemlje, ali je njihova simbolika svuda ista. U početku je Katarina veliku pomoć dobila od slikarke Farime koja je osmislila ime i vizuelni identitet ovog brenda čija je misija i jeste da kroz modu povezuje različite kulture.

„Women on the way jeste platforma koja pokazuje ono što je zajedničko u svim našim kulturama i to se prenosi na odeću. Farima je svoj put nastavila dalje u Francusku, a ja sada sarađujem sa ženama iz Ukrajine koje su smeštene u Centru za azil u Vranju koji ima šivaonicu gde se i odvija proizvodnja. Ideja ustvari i jeste bila da žene na kućnim mašinama rade gde god da se nalaze, da li u privatnom smeštaju ili centrima za azil. Spona između mene i žena izbeglica je organizacija Beogradski centar za ljudska prava koji izbeglicama pruža podršku u procesu dobijanja azila“, kaže Katarina. „Proizvodnja“, dodaje, „nije velika i rade kada ima porudžbina, a to ženama koje borave u Centru za azil i odgovara, jer same određuju dinamiku i vreme rada. Sve predmete šiju od prirodnih materijala, pa se pored lepog izgleda mogu pohvaliti i kvalitetom svojih proizvoda.“

Izvor fotografija: Women on the way

„Biramo materijale koji u sebi nemaju plastiku, poliester. Trudimo se da koristimo kvalitetan pamuk i da taj proizvod može dugo da se koristi, da to bude priča koju ćete vrlo rado da ispričate svojim prijateljima i da ostavite nekome na poklon. Ujedno, vrednost našeg proizvoda je velika, zato što ste kupovinom takvog proizvoda osnažili ženu izbeglicu, pružili joj priliku da zaradi novac i da se oseća prihvaćenom u našem društvu.“

Elvira Kerekeš je sa prvim danima rata u Ukrajini došla u Srbiju. Više od godinu dana sa porodicom boravi u Centru za azil u Vranju. Iako joj je suprug poreklom iz Srbije, jezik nije znala, ali bilo joj je potrebno tek nekoliko meseci da ga u potpunosti savlada. Dok čeka okončanje procesa za dobijanje azila angažovana je u socijalom preduzeću Women on the way, organizuje proizvodnju i učestvuje u osmišljavanju budućih kreacija.

„Od ranije sam znala da šijem, jer sam šila kod kuće. Ima još devojaka koje su znale time da se bave, a neke smo obučili. Ovo angažovanje nam mnogo znači, jer žene hoće da rade. Tako možemo da zaradimo i da kupimo nešto deci ili ono što nam je potrebno. Osim toga pomaže nam da bar na kratko zaboravimo na probleme. Ne sedimo sve vreme u sobi i ne gledamo stalno novosti iz Ukrajine, jer svako od nas tamo ima porodicu za koju brinemo. Šivenje nam pomaže da se malo opustimo, družimo i nasmejemo“, priča Elvira Kerekeš.

Elvira je učestvovala i u drugim aktivnostima i dešavanjima koje su organizovane kroz socijalno preduzeće Women on the way. To iskustvo olakšalo joj je prilagođavanje na novu sredinu, a veruje i da će joj biti od pomoći pri ostvarivanju budućih planova koji su vezani za ostanak u Srbiji.

„Svi želimo da se rat u Ukrajini što pre završi i da bude mir. Ipak, sve je neizvesno, pa bismo voleli da ostanemo u Srbiji, pre svega zbog dece. Zato sam jako zahvalna Women on the way što imamo priliku da radimo. Sa drugim ženama koje šiju putovala sam i u Beograd gde smo prikazale šta sve radimo“, dodaje Elvira.

Izvor fotografija: Women on the way

Zapošljavanje žena izbeglica kroz socijalno preduzetništvo jedan je od načina da se kod njih stvori osećaj pripadnosti. Katarina Ejdus kaže da širu zajednicu treba učiti koliku i kakvu vrednost ima svako socijalno preduzeće, jer što su građani toga svesniji, to je i razvoj i rast socijalnog preduzeća izvesniji.
„Da imamo više finansijskih sredstava i brojnije porudžbine svakako bi bilo potrebe za većom proizvodnjom i angažovajem više žena. Nažalost, ljudi još uvek ne znaju koju vrednost nudi socijalno preduzetništvo. Volela bih kada bi građani i kompanije to prepoznali i više ulagali u ovakve priče, ne samo Women on the way, nego i u druga socijalna preduzeća“, zaključuje Katarina.
Svi proizvodi brenda Women on the way mogu da se poruče putem interneta i upravo je kupovina najbolji način da cela zajednica doprinese opstanku socijalnog preduzeća. Sa druge strane, kompanije se često hvale društvenom odgovornošću, ali je ona u praksi malo vidljiva. Katarina Ejdus napominje da ljudi koji ostanu u Srbiji i apliciraju za azil dobijaju radnu dozvolu, ali pronalazak posla je često nemoguća misija, jer i tamo gde bi mogli da rade nailaze na predrasude. Kada bi poslovni sektor imao više razumevanja, ljudima koji planiraju da ostanu u Srbiji bilo bi mnogo lakše da izgrade novi dom.

Leave a Reply

Your email address will not be published.