Autorka teksta: Brankica Matić //
Kao posledica oružanih sukoba, progona, ali i prirodnih katastrofa, broj osoba koje su prinudno raseljene iz svojih domovina nastavlja da raste. Podaci UNHCR-a pokazuju da je ukupan broj izbeglica u svetu tokom prošle godine prešao 100 miliona. Suočeni sa gubitkom doma i svega što im je poznato, kreću u neizvesnost, a na tom putu neretko ih prate stigma i predrasude. Potraga za sigurnošću i novim domom poseban je izazov za žene kod kojih status izbeglice kao da potire sve ono što su do tada bile i čime su se bavile. Uvidela je to i Katarina Ejdus dok je, pripremajući svoj master rad, intervjuisala žene koje su u Srbiju izbegle sa Bliskog istoka. Odlučila je da im pomogne kroz socijalno preduzetništvo, pa je pre dve godine osmislila održiv modni brend nazvan „Women on the way“.
„Ideja je nastala koju godinu ranije dok sa radila istraživanje za svoj master rad na temu iskustva ženskog izbeglištva u Srbiji. To je bilo 2018. godine i u tom trenutku su to bile uglavnom žene sa Bliskog istoka i severa Afrike. Tada sam upoznala jednu divnu slikarku iz Irana Farimu, koja je veoma talentovana i kroz razgovor sa njom, ali i drugim ženama shvatila sam da je rad nešto što im najviše fali tokom boravka u Srbji, dok čekaju azil ili čekaju da odu dalje. To što ne rade nije im samo finansijski problem, već više, ja volim da kažem „vremenski“, taj mentalni limbo u kojem se nalaze i dan koji nikako da se završi. Njima je potrebno nešto što će ih mentalno i fizički uposliti, a to je definitivno rad“, govori o počecima svog socijalnog preduzeća Katarina Ejdus.
Šivenje je aktivnost koja se relativno brzo može savladati, a omogućava ženama da ispolje kreativnost i da odeća koju prave bude odraz njihovih ideja. Šiju majice, haljine, torbice, pletu kape i na odeći oslikavaju motive koji su karakteristični za različite zemlje, ali je njihova simbolika svuda ista. U početku je Katarina veliku pomoć dobila od slikarke Farime koja je osmislila ime i vizuelni identitet ovog brenda čija je misija i jeste da kroz modu povezuje različite kulture.
„Women on the way jeste platforma koja pokazuje ono što je zajedničko u svim našim kulturama i to se prenosi na odeću. Farima je svoj put nastavila dalje u Francusku, a ja sada sarađujem sa ženama iz Ukrajine koje su smeštene u Centru za azil u Vranju koji ima šivaonicu gde se i odvija proizvodnja. Ideja ustvari i jeste bila da žene na kućnim mašinama rade gde god da se nalaze, da li u privatnom smeštaju ili centrima za azil. Spona između mene i žena izbeglica je organizacija Beogradski centar za ljudska prava koji izbeglicama pruža podršku u procesu dobijanja azila“, kaže Katarina. „Proizvodnja“, dodaje, „nije velika i rade kada ima porudžbina, a to ženama koje borave u Centru za azil i odgovara, jer same određuju dinamiku i vreme rada. Sve predmete šiju od prirodnih materijala, pa se pored lepog izgleda mogu pohvaliti i kvalitetom svojih proizvoda.“
„Biramo materijale koji u sebi nemaju plastiku, poliester. Trudimo se da koristimo kvalitetan pamuk i da taj proizvod može dugo da se koristi, da to bude priča koju ćete vrlo rado da ispričate svojim prijateljima i da ostavite nekome na poklon. Ujedno, vrednost našeg proizvoda je velika, zato što ste kupovinom takvog proizvoda osnažili ženu izbeglicu, pružili joj priliku da zaradi novac i da se oseća prihvaćenom u našem društvu.“
Elvira Kerekeš je sa prvim danima rata u Ukrajini došla u Srbiju. Više od godinu dana sa porodicom boravi u Centru za azil u Vranju. Iako joj je suprug poreklom iz Srbije, jezik nije znala, ali bilo joj je potrebno tek nekoliko meseci da ga u potpunosti savlada. Dok čeka okončanje procesa za dobijanje azila angažovana je u socijalom preduzeću Women on the way, organizuje proizvodnju i učestvuje u osmišljavanju budućih kreacija.
„Od ranije sam znala da šijem, jer sam šila kod kuće. Ima još devojaka koje su znale time da se bave, a neke smo obučili. Ovo angažovanje nam mnogo znači, jer žene hoće da rade. Tako možemo da zaradimo i da kupimo nešto deci ili ono što nam je potrebno. Osim toga pomaže nam da bar na kratko zaboravimo na probleme. Ne sedimo sve vreme u sobi i ne gledamo stalno novosti iz Ukrajine, jer svako od nas tamo ima porodicu za koju brinemo. Šivenje nam pomaže da se malo opustimo, družimo i nasmejemo“, priča Elvira Kerekeš.
Elvira je učestvovala i u drugim aktivnostima i dešavanjima koje su organizovane kroz socijalno preduzeće Women on the way. To iskustvo olakšalo joj je prilagođavanje na novu sredinu, a veruje i da će joj biti od pomoći pri ostvarivanju budućih planova koji su vezani za ostanak u Srbiji.
„Svi želimo da se rat u Ukrajini što pre završi i da bude mir. Ipak, sve je neizvesno, pa bismo voleli da ostanemo u Srbiji, pre svega zbog dece. Zato sam jako zahvalna Women on the way što imamo priliku da radimo. Sa drugim ženama koje šiju putovala sam i u Beograd gde smo prikazale šta sve radimo“, dodaje Elvira.
Zapošljavanje žena izbeglica kroz socijalno preduzetništvo jedan je od načina da se kod njih stvori osećaj pripadnosti. Katarina Ejdus kaže da širu zajednicu treba učiti koliku i kakvu vrednost ima svako socijalno preduzeće, jer što su građani toga svesniji, to je i razvoj i rast socijalnog preduzeća izvesniji.
„Da imamo više finansijskih sredstava i brojnije porudžbine svakako bi bilo potrebe za većom proizvodnjom i angažovajem više žena. Nažalost, ljudi još uvek ne znaju koju vrednost nudi socijalno preduzetništvo. Volela bih kada bi građani i kompanije to prepoznali i više ulagali u ovakve priče, ne samo Women on the way, nego i u druga socijalna preduzeća“, zaključuje Katarina.
Svi proizvodi brenda Women on the way mogu da se poruče putem interneta i upravo je kupovina najbolji način da cela zajednica doprinese opstanku socijalnog preduzeća. Sa druge strane, kompanije se često hvale društvenom odgovornošću, ali je ona u praksi malo vidljiva. Katarina Ejdus napominje da ljudi koji ostanu u Srbiji i apliciraju za azil dobijaju radnu dozvolu, ali pronalazak posla je često nemoguća misija, jer i tamo gde bi mogli da rade nailaze na predrasude. Kada bi poslovni sektor imao više razumevanja, ljudima koji planiraju da ostanu u Srbiji bilo bi mnogo lakše da izgrade novi dom.
Leave a Reply