Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Život u norveškom gradu Longjerbijen (Longyearbyen), smeštenom na ostrvu Špicbergen, nikako se ne može opisati kao običan. Izolovan i suočen sa surovim prirodnim uslovima, ovaj mali grad broji oko 2.400 stanovnika od kojih je 65% je Norvežana, a  35% stranaca koji u najseverniji naseljen grad na svetu stižu iz 50 različitih zemalja. Oni se u Logjerbijenu, po pravilu, ne zadržavaju duže od pet godina, te je inicijativa kao što je Bruktikken — besplatna prodavnica polovne robe — dragocena. Ona pruža praktičnu podršku novopridošlima i studentima, i jača lokalnu zajednicu. Second hand prodavnica, kojom upravljaju studenti Univerzitetskog centra Svalbard (UNIS), oslanja se na donacije lokalnog stanovništva i sjajan je primer kako solidarno delovanje može stvoriti prostor za razmenu i podršku među ljudima koji potiču iz različitih kultura.

U Bruktikken se mogu doneti stvari koje se koriste ili više nisu potrebne, može se uzeti ono što je potrebno. Mogu se pronaći delovi pokućstva, zimske jakne, čizme, kuhinjsko posuđe, kape, šalovi, džemperi, knjige, igračke, dečiju odeću i obuću, što je, s obzirom na to da život na Arktiku nije jeftin, od velike pomoći.

Bruktikken nije samo akt dobre volje – on je praktično rešenje u mestu gde uvoz robe može biti spor i skup.

Iako je Longjerbijen deo Norveške, u njemu ne postoji socijalna i zdravstvena zaštita, tako da je za studente sa ograničenim budžetom, ili bilo koga ko se tek preselio u Longjerbijen, Bruktikken je spas. Umesto da potroše mnogo novca na novu garderobu ili stvari za kuću, ono što im je potrebno mogu da uzmu – besplatno.

Takođe, kada neko živi izlovano na Severu, ponovno korišćenje i reciklaža više su od dobre ideje – oni su neophodni!

Život u Longjerbijenu teče u skladu sa posebnim običajima i pravilima. U gradu postoji samo jedan supermarket i nekoliko prodavnica sportske opreme. Za izlazak van granica grada potrebna puška za zaštitu od polarnih medveda kojih je na Svalbardu više nego ljudi i koji su, kako bi ih sačuvali od izumiranja, zaštićeni zakonom.

Pored Bruktikkena, Longjerbijen ima još nekoliko specifičnih mesta, koja su, za razliku od ove prodavnice polovne robe, dostupna i turistima. Ona naravno nisu besplatna, a jedno od nezaobilaznih je i — kafić Huskies.

U želji da stvore udobno mesto u kojem bi se okupljali lokalci i turisti, četvoro prijatelja otvorilo je nevelik kafić-knjižaru koji nudi kafu i čajeve, slano pecivo i kolače, uključujući opcije bez glutena i laktoze. Ali ono zbog čega ćete pamtiti ovo mesto nije usluga, koja je odlična, već druženje sa — haskijima.

Lokalni psi, pažljivo odabranih zbog svoje blage prirode i karaktera, u vlasništvu osoblja ili njihovih prijatelja, rotiraju se kao zaposleni u kafiću.

A u čemu se sastoji njihov posao? U tome da —  donesu radost posetiocima.

Glavni razlog zbog kojeg ljudi vole Svalbard je priroda, koja je izvanredna, ali može biti opasna. Prilikom izlaza iz grada, dalje od znakova koji upozoravaju na polarne medvede, obavezno je imati oružje i signalnu pušku.

Longjerbijen je mesto kontrasta, u kojem možete doživeti strah od polarnih medveda ali i inicijativu poput Bruktikkena koja pokazuje kako lokalno stanovništvo uspeva da život na Severu učini lakšim, deleći ono što imaju i što im više nije potrebno. Mesto u koje turisti stižu u nadi da će ugledati auroru borealis, iz kojeg mnogi odlaze s uspomenama na haskije.