Piše: Dragan Vojvodić//

Islandski bend Sigur Rós jedan je od najprepoznatljivijih i najinovativnijih bendova koji su probili barijere lokalne scene i postali svetske zvezde. Za one koji su upućeniji u islandsku muzičku scenu znaju da to nije nimalo lak posao, jer je Rejkjavik poznat po zaista velikom broju bendova u odnosu na broj stanovnika. Naravno, za to je zaslužna i čuvena Bjork, koja je svojom visokoestetizovanom muzikom i nastupima po najpoznatijim svetskim koncertnim dvoranama na najbolji način napravila prostor na svetskoj sceni ne samo za sebe već i za mnoštvo bendova sa Islanda skrenuvši pažnju muzičke kritike na bendove poput Amiina, Mum, Slowblow, pa i na Sigur Rós.

Muzički počeci 

Ovaj  kvartet su 1994. godine osnovali Jónsi Birgisson (frontmen), Georg Hólm, Kjartan Sveinsson i Orri Páll Dýrason. Ime bendu Sigur Rós (islandski: Ruža pobede) dao je Jónsi po imenu svoje mlađe sestre, Sigurrós, koja se rodila nekoliko dana pre formiranja benda.

Može se slobodno reči da je Sigur Rós, svojom jedinstvenom zvučnom pojavom i već proslavljenim probojem na svetsku scenu kao predgrupa Radiohed-a, Coldplay-a i Dejvida Bouvija, postao klasik islandske scene. Svako ko se zatekne u Rejkjaviku i poseti bilo koju prodavnicu ploča, videće da Bjork i Sigur Rós, na Islandu imaju posebno mesto.

Ono što Sigur Rós izdvaja od mnoštva islandskih bendova jesu falset vokal frontmena Jonsija (Jón Þór „Jónsi“ Birgisson), njegove nejezičke vokalizacije i gitarski zvuk kreiran pomoću violinskog gudala. Njihovu muziku, koju inače možemo okarakterisati najbliže kao fuziju post-roka, ambientalnog i eteričnog zvuka, obogaćuje sve navedeno tako da se Jonsijev vokal povremeno doima kao još jedan pridodat instrument. Sve to pojačava utisak eteričnog, neopipljivog što se može nadalje vezivati za specifičnost islandskog krajolika. Ponajbolji sinonim za eterično jeste aurora borealis, neuhvatljiva pojava na zimskom nebu iznad Islanda.

Ágætis Byrjun i jezik vonlenska 

Sigur Rós je svoju karijeru započeo sa odličnim debi albumom Von iz 1997. godine, koji nije postigao komercijalni uspeh zbog svog isuviše ambijentalnog karaktera, ali je postavio temelje za njihov kasniji rad. Pravi proboj došao je sa albumom Ágætis Byrjun (1999), koji je predstavljao prekretnicu u njihovoj karijeri. Ovaj album je bio hvaljen zbog emocije i zvuka, posebno pesme poput Svefn-g-englar.

Ta prva dva albuma Jónsi je u potpunosti otpevao nejezičkim vokalizacijama, koristeći nelengvistički jezik hopelandic (islandski vonlenska). To su vokalne harmonije koje idu van granica jezika i kulture. Uz sve klasične i minimalističko estetičke elemente, muziku Sigur Rós ponajviše karakteristiše ove krajnje jedinstvene Jonsijeve vokalizacije koje doprinose stvaranju karakterističnog ambijentalnog zvuka benda i pomažu u stvaranju emotivnog i eteričnog kvaliteta njihove muzike. Njihova muzika se može doživiti kao svojevrstan soundtrack prirodnih lepota Islanda, poput tundri, glečera i drugih prirodnih fenomena koji čine ovu zemlju jedinstvenom.

Jónsi

Svojom pojavom i angažmanom frontmen Jónsi, inače i interdisciplinarni umetnik, razbija ustaljenu predstavu muškarca sa severa Evrope. On je anti-Viking: homoseksualac, slep na jedno oko i vegeterijanac. (A)tipični Islanđanin kojeg, kao i druge članove benda, nerviraju sterotipna pitanja poput: Da li veruju u vilenjake i da li islandski pejzaž utiče na njihovu muziku. „Naravno da mesto na kojem ste rođeni, ima uticaja na vašu muziku“, odgovara.

Takođe ističe i da su  „eksperiment i improvizacija suština njihove muzike“ – prostor u kojem su otvorenog uma i potpuno spremni da stvaraju i kreiraju nešto novo.

Heima

Njihov najveći omaž islandkoj prirodi i islandskoj zajednici koja ih je nadahnula predstavlja DVD izdanje Heima objavljeno 2007. godine, koji je ustvari video-dokument o turneji po Islandu. Specifičnosti turneje bili su nastupi van gradova u nestvarnim ambijentima sa lokalnom publikom koja je na nastupe dolazila iz okolnih retko naseljenih mesta. Film je na neposredan način muziku Sigur Rós  predstavio kao kreaciju pod snažnim dejstvom prirodnog ambijenta u kom je odsvirana.

Albumi ( ), Takk…, Með suð í eyrum við spilum endalaust i Kveikur

Na narednom albumu ( ) koji je ustvari bez naslova Sigur Rós takođe koristi vonlensku, vokalizacije bez semantičkog značenja, s fonologijom koja samo podseća na islandski jezik. Od slušaoca se očekuje da sami upišu vlastito značenje, a reči eventualnih stihova dopišu na prazne stranice bukleta albuma.

U narednim godinama, bend je nastavio da eksperimentiše sa zvukom, objavivši nekoliko stilski i tematski različitih albuma, u više rock i pop maniru, sarađujući sa različitim muzičarima poput islandskih pevača tradicionalne folk muzike ili sifonijskim orkestrom i drugim. Nakon nekoliko albuma optimističnijeg karaktera poput albuma Takk… iz 2005. ili Með suð í eyrum við spilum endalaust iz 2008, album Kveikur iz 2013. godine odsviran je u agresivnijem stilu iznedrivđi mračniji ton. To osećanje nadolazećih prirodnih katastrofa koje su sve češće na Islandu usled globalnog zagrevanja u potpunosti će prožeti  multimedijalne instalacije koje će Jónsi kao vizuelni umetnik kreirati godinama kasnije.

Uticaj i značaj Sigur Rós-a

Uticaj Sigur Rós-a se može primetiti širom muzičke industrije. Njihov zvuk inspirisao je brojne umetnike i žanrove, od indie roka do filmske muzike. Njihove pesme su korišćene u mnogim filmovima, televizijskim serijama i reklamama, čime su dodatno učvrstile svoje mesto u savremenoj prevashodno islandskoj, pa i svetskoj kulturi.

Sposobnost Sigur Rós-a da se razvija i prilagođav je ono što bend čini relevantnim i danas, nakon više od dve decenije karijere.