Art Box portal //

Ovogodišnje, 61. Međunarodno venecijansko bijenale umetnosti odvija se u znaku snažnih političkih tenzija i globalnih previranja. Dok centralna izložba u Đardinima i Arsenalima mapira kustoski koncept U molskim ključevima, pažnju međunarodne javnosti i medija, bar je tako bilo u vreme vernisaža, u velikoj meri su preuzeli glasovi podrške Ukrajini i Palestini i protesti i kontroverze vezane za učešće Rusije i Izraela.

Ovogodišnje izdanje Bijenala obeleženo je i snažnim političkim tenzijama nakon odluke rukovodstva da ponovo otvori nacionalni paviljon Rusije, što je izazvalo niz ostavki u stručnim telima i proteste u javnosti. U tom kontekstu, umetnički i aktivistički kolektiv Pussy Riot, u saradnji sa ukrajinskim feminističkim pokretom Femen, izveo je performativnu akciju ispred paviljona protiv ratne propagande i državne kontrole umetnosti. Deo akcije uključivao je i pokušaj ulaska u prostor Paviljona Rusije, nakon čega je intervencijom italijanske policije protest okončan.

Pod pritiskom javnosti Ruski paviljon je nakon vernisaža zatvoren a publiku nakon ulaska u Đardine dočekuje skulptura ukrajinske umetnice Žane Kadirove nazvana Origami jelen, rad koji kombinuje težinu industrijskog betona sa  linijama koje podsećaju na origami. Skulptura je prvobitno bila postavljena u Pokrovsku, u Donjeckoj oblasti. Tokom ofanzive 2024. godine, u izuzetno rizičnim okolnostima, kulturni spasilački tim uspeo je da evakuiše delo sa linije fronta.

Nakon toga, Origami jelen započinje višemesečno putovanje kroz evropske gradove — od Varšave, Praga i Beča, do Berlina, Brisela i Pariza — postajući mobilni simbol uništenja i spasavanja kulturnog nasleđa u ratnim uslovima, da bi konačno bio predstavljen u Veneciji.

Kustosi su ovo delo zapravo smestili u dve prostorne celine koje naglašavaju njegov dramatični kontekst. Na otvorenom prostoru Đardina skulptura je postavljena na kamion-kran, čime se stvara snažna vizuelna metafora nestabilnosti i ugroženosti, dok su u Arsenalima prateća dokumentarna i arhivska građa koja prati istorijski i politički okvir rata, uključujući hronologiju Budimpeštanskog memoranduma i višekanalne video-instalacije o evakuaciji skulpture.

Kao zvanični prateći program 61. Bijenala, Fondacija Viktora Pinčuka predstavlja izložbu Still Joy: From Ukraine into the World, koja kroz radove međunarodnih umetnika i svedočenja ratnog veterana istražuje radost kao oblik otpora i preživljavanja u ratnom kontekstu. Izložba uključuje video-instalacije, pejzaže i prostorne radove koji se kreću od dokumentarnih zapisa kijevskih rejv-scena do instalacija koje transformišu istorijske venecijanske prostore u imerzivne ambijente.

Postavka započinje video-instalacijom koja prikazuje scene sa rejv žurki u Kijevu snimljene pre i tokom rata u punom obimu. Prvi segment izložbe kulminira novom, namenski rađenom site-specific imerzivnom instalacijom koja je redefinisala enterijer venecijanske palate kroz efemernu arhitektonsku strukturu napravljenu od slatkiša, pozivajući posetioce da na trenutak osete detinjastu radost. Izložba se nastavlja ličnim pričama, sećanjima na izgubljene zajednice i kontemplacijama o ljubavi, radovima koji se bave problemom prisilnog raseljavanja kroz teme izdržljivosti, brige i odgovornosti, dijalogom sa biljkama spasenim iz bombardovanih ukrajinskih zgrada.

Navedeni primeri pokazuju da se Venecijansko bijenale, uprkos kontroverzama, potvrđuje kao prostor u kojem se umetnost, politika i globalni konflikti neprestano prepliću, čineći izložbeni format jednako mestom umetničke prezentacije koliko i javne debate i društvenog sukoba.