Zašto književnost više nije dovoljna – „Autosekcija“ Srđana Srdića

Piše: Maja Rogač Stančević //

Parodije sentimentalnih romana donosile su čitaocu nespornu satisfakciju: njegov sporazum s autorom važio je unutar stabilnog vrednosnog sistema, međutim, Srdićev roman bez romana čitaoca ostavlja u nedoumici da li je možda i sam izložen parodijskoj intervenciji. Jer, konačno, jedan od značajnih likova Autosekcije, Duh vremena – taj zloduh populizma iz Srdićeve proze deluje pomalo kao destilat vladajućeg čitalačkog ukusa.

Srđan Srdić, Autosekcija (Beograd, Partizanska knjiga 2023). Foto_Art Box portal
Foto: Art Box portal

Autosekciji (Partizanska knjiga, Beograd, 2023) Srđan Srdić preispituje važne teme koje nisu nove, ali su, po svojoj prirodi, podložne delovanju epohe kakve su: recepcija književnog dela i, sa tim u vezi, način samopredstavljanja u književnoj čaršiji, koja je, sticajem okolnosti, preseljena na drugi domen, zauzimajući neodređenu virtuelnu teritoriju društvenih mreža (zbirno rečeno). Ipak ono što jeste novo, u smislu „duha vremena“ koji takođe predstavlja ironijsku odrednicu u romanu, jeste mera u kojoj upravo način samopromocije pisca neočekivano i, s pravom bi se moglo reći, neopravdano ulazi u sadržaj recepcije njegovog dela. Ogoljavajući jedan popularan model afirmacije književnih delatnika u (srpskoj) književnoj javnosti, koji nosi više atributa specifičnog konformizma, pripovedač se ironijski osvrće na različite gurue autofikcije u kojoj, takođe, vidi neki oblik nedolične trgovine sobom. Javni profil pisca, njegova Persona zaodenuta u poželjne ideološke koncepte, kao i šarm postsocijalističke starmalosti – koji se, u lokalnom miljeu, takođe nalazi na spisku preporučljivih kvaliteta, postaje integralni deo čitalačkog doživljaja ili možda preduslov samog čitanja.

Srđan Srdić, Autosekcija (Beograd, Partizanska knjiga 2023). Foto_Art Box portal
Foto: Art Box portal

Pripovedač, koji se neodređeno približava autoru, svestan je da je hiperkomunikativnost blogova, kolumni, stejtmenta, instagram profila već odavno potisnula instancu književne kritike (koja takođe zadobija svoj kratki ironijski osvrt u Autosekciji) jer posrednika u procesu vrednovanja u našem dobu više i nema. Zato se čini da najbolje prolazi „opšta praksa, kako je Srdić inventivno naziva. Pripovedač ilustruje „opštu praksu“ u više vidova. Preuzimanjem (citiranjem i parafraziranjem) najbanalnijih sadržaja trećerazrednih portala autor demonstrira pisanje kao drsku podvalu kojom pripovedač, simulirajući tok svesti, popunjava stranice ne bi li ispisao svoj „romančić“, i to možda jesu segmenti Autosekcije u kojima je čitalac ponajviše na udaru.

* Integralna verzija teksta Maje Rogač Stančević pod nazivom „Svaki bi te Tolstoj poželeo, draga“ (Srđan Srdić: Autosekcija, Partizanska knjiga, 2023) biće objavljena u sledećem broju Beogradskog književnog časopisa.

Leave a Reply

Your email address will not be published.