Razgovarala: Sara Stojev //

Sezona Underground festivala zvanično je završena! Treće godine zaredom, ovaj festival ugostio je mlade bendove iz Niša i okoline i time pokazao želju ovog grada za kvalitetnom muzičkom scenom i participacijom mladih u građenju iste. Ove godine festival je prvi put trajao četiri dana. Poslednji dan festivala bio je posvećen hard core žanrovima kao što su punk i metal, koji su izazvali najviši odziv publike, kao i najveću energiju. Čitaoce Art Box portala upoznaćemo sa još tri benda koja su govorila za naš portal, to su — Nemir, Sky Hook i Qyzil, a utiske sa festivala sa nama je podelila i publika.

„Uživanje je biti na ovom festivalu! Održava se treće godine zaredom, tako da festival možemo već gledati kao jednu tradicionalnu stvar kojoj se nadamo svake godine, i nadam se da će se u tom maniru i nastaviti! Fan sam svih alternativnih žanrova koji se mogu ćuti na festivalu, od alternativnog roka kao što je Sky Hook, preko bluza benda Paskaš i 70%, mešavine kao što je Nemir, do hardcore bendova kao što su Olovni vojnik i Manitu. Ne bih mogao da izdvojim jedan bend, i drago mi je zbog te muzičke širine koju pruža ovaj festival“, izjavio je za Art Box portal Boško Andrić, koji festival posećuje od njegovog formiranja.

Nemir je bend koji nastaje 2022. godine. Iz prvobitne postave ostaje Stevan Radulović, basista, takođe jedan od organizatora festivala. Sadašnja postava predstavlja bubnjara Aleksu Videnovića, vokal Minu Stojanović i gitaristu Mihajla Boškovića. Intervjuu vođenim sa Stevom i Aleksom iz benda, priključio se i Jakov Živković, drugi organizator festivala.

Kako je nastao bend Nemir?

Steva: Bend je nastao iz želje da se počne sa stvaranjem autorske muzike. Imao sam već nekoliko napisanih pesama i tražio sam ljude sa kojima mogu da ih izvedem i razvijem. Tako je sve krenulo. Na samom početku zvali smo se Baš Čelik, a ubrzo nakon toga smo postali Nemir.

Gde ste do sada nastupali?

Aleksa: Svirali smo na dosta mesta u Nišu — u AKC Fuzz-u, na Jazz for Kids-u, Museum Stage-u na Nišvilu, u Istina mašini, Banovini, Feedback-u, Oxygen-u, u Doljevcu… Naravno, na Underground festivalu smo od samog početka, tako da nam je ovo već treća godina na festivalu i druga godina kako nastupamo i na fundraising događajima za njega. Pored toga, ove godine smo nastupili i na Exit festivalu..

Kako biste opisali vaš zvuk?

Aleksa: Naš zvuk je kombinacija oštrog i nežnog. Tu nežnost unosi Mina, dok Steva i ja donosimo oštrinu, a Mihajlo je negde između. Vokali se trude da se stope sa instrumentima, i to mi se baš sviđa.
Sada radimo na novom albumu i sigurno će se čuti razlika u odnosu na dosadašnje pesme — biće glasnije, energičnije, sa manje melanholije. Uveli smo i psihodelične elemente koji su nam otvorili potpuno novi prostor u zvuku.

Ko su vaši muzički uzori?

Steva: Mislim da svako u bendu ima svoje uzore, ali svi se slažemo oko Pink Floyda.

Aleksa: Da, kao bendu nam je Pink Floyd svakako najbliži. Meni lično, kao bubnjaru, bliži su mi stoner rock i blues. U poslednje vreme se sve više okrećemo i elektronskoj muzici, pa bubnjevi postaju repetitivniji i energičniji, kao kod Massive Attack-a.

Radite na novom albumu – šta publika može da očekuje?

Steva: Planiramo da u januaru izbacimo naš prvi album, koji će se zvati „25. sat“. Imaće šest pesama i trajaće oko četrdeset minuta. Na njemu će biti i pesama koje su nastajale ranije, ali i novih, koje su se formirale tokom samog snimanja.
Nakon toga, planiramo turneju koja će ujedno biti i promocija albuma. Svirali bismo u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i, naravno, u Nišu.

Kakvi su vaši utisci u vezi sa trećim Underground festivalom — iz perspektive učesnika, a tvoji Stevo i kao organizatora?

Steva: Meni lično je apsolutni favorit ove godine bend Gora. Njihov sam fan od samog početka i bilo je privilegija slušati ih uživo. Što se tiče samog festivala, svake godine je predivno iskustvo. To su većinom naši prijatelji, kolege i poznanici iz Niša, i ta atmosfera zajedništva nam daje snagu da nastavimo dalje. Iskreno, takvu energiju nisam osetio nigde drugde.

Aleksa: Meni je teško da izdvojim samo jedan bend. Veliki utisak na mene ostavio je bend Forst. Jako su mladi, puni potencijala i već prave ozbiljne korake. Osim toga, simpatični su i potpuno drugačiji od ostalih.

Aleksa, ti si na festivalu imao tri nastupa zaredom — sa Toxirrom, Nemirom i Gorom. Kako je to izgledalo?

Aleksa: Pa, mislim da time opravdavam sve one stereotipe o bubnjarima! (smeh) Bilo je naporno, ali stvarno lepo iskustvo. Volim da sviram, i dok god ima energije i dobre atmosfere — meni je to uživanje.

Postoji li mesto gde biste posebno voleli da nastupate?

Steva: Mislim da nam je trenutno najveća želja da sviramo u Kvaki 22 u Beogradu. To je prostor koji savršeno odgovara muzici kakvu pravimo — intiman, ali sa jakom energijom.

A postoji li bend sa kojim biste voleli da sarađujete?

Steva: Voleo bih da sarađujemo sa bendom Mizar iz Severne Makedonije. Veliki sam fan njihove muzike i mislim da bi naša estetika i energija mogle lepo da se spoje.

Šta, po vašem mišljenju, najviše nedostaje mladim bendovima u Nišu?

Steva: Pre svega — prostor i platforma.

Aleksa: Ja bih dodao i publiku. Mislim da još uvek ne postoji dovoljno jaka i stalna podrška publike.

Steva: Da, ali to je delimično zato što ne postoji „opšta“ alternativna publika, već više manjih grupa koje prate određene bendove. Zbog toga se često stiče utisak da publike nema dovoljno, iako zapravo nije mala — samo je podeljena.

Četvrti dan festivala bio je tematski posvećen hardcore i punk bendovima. Kako je vama kao organizatorima svidelo pretvaranje te ideje u delo?

Steva: To veče je definitivno bilo najposećenije. Videlo se koliko publika koja voli te žanrove ume da bude strastvena. Došli su baš ljudi koji prate tu scenu, i atmosfera je bila odlična. Ali mislim da sa previše tematskih večeri postoji rizik da se publika dodatno razdvoji. Underground teži ujedinjenju alternativne scene u Nišu, ne njenom segmentisanju.

Jakov: Slažem se sa Stevom. Ipak, ostavio bih jedan dan posvećen hardcore i punk bendovima, jer donose potpuno drugačiju energiju i osveženje u programu.

Bend Sky Hook takođe nastupa već treću godinu na ovom festivalu. Bend čine: vokal i gitarista David Živić, gitarista Aleksa Marković, basista Ognjen Živić, vokal Anastasija Vučković i bubnjar Boris Aleksandrov.O njihovom dosadašnjem radu govore Anastasija Vučković i Boris Aleksandrov.

Kako biste opisali vaš muzički stil i zvuk?

Anastasija: Naš zvuk je spoj brit popa, muzike devedesetih i alternativnog roka. Trudimo se da zadržimo tu energiju, ali i da zvučimo savremeno.

Boris: Upravo ta kombinacija različitih uticaja čini naš izraz prepoznatljivim i autentičnim.

Ko su vam najveće inspiracije?

Anastasija: Arctic Monkeys, Oasis, Metallica, Van Gogh…

Boris: Bendovi koji su oblikovali muzičku scenu, ali i domaći autori koji su ostali dosledni sebi.

Koju pesmu posebno izdvajate?

Anastasija: „Gde ptice lete“ mi je najdraža — David i Aleksa su radili muziku, ali se svi uključujemo u završnoj fazi stvaranja.

Boris: I meni je ta pesma posebno bliska. Ima izraženu dinamiku i uvek unese dobru energiju u nastup.

Kako balansirate između lične autentičnosti i očekivanja publike?

Anastasija: Fokus nam je uvek na autentičnosti. Trudimo se da pesme budu iskrene, razumljive i da prenesu emociju bez pretencioznosti.

Boris: Najvažniji trenutak je onaj kada publika reaguje na ono što radimo — tada znaš da si ostao veran sebi, a da si istovremeno dopreo do drugih.

Postoji li neka prekretnica u vašem dosadašnjem radu?

Anastasija: Ne bih izdvojila konkretnu prekretnicu, ali se kroz vreme prirodno razvijamo i sve jasnije pronalazimo svoj zvuk.

Boris: Meni je važan trenutak bila saradnja sa Ivanom Lončarevićem i potpisivanje za Zeleni kačket. To je bilo priznanje iz muzičkog sveta koje nam je dalo novu sigurnost.

Prvi album objavili ste 4. aprila ove godine, pripremate novi?

Anastasija: Da, uveliko radimo na drugom albumu. Jedna pesma je završena, nekoliko ih je u demo fazi. Ne znamo kada će sledeći da izađe.

Boris: U međuvremenu nastupamo, sledeći koncert nam je sa bendom Proto Tip 10. oktobra.

Gde biste voleli da svirate u budućnosti?

Anastasija: Već smo nastupali za Dan mladih u Vranju 2023, i rado bismo opet. Volela bih da sviramo u Domu omladine, ali i da se proširimo na region.

Boris: Hrvatska i Slovenija su prirodni sledeći korak. U Beogradu smo svirali samo u SKC-u, voleli bismo da sviramo u KST-u, Crnoj kući 13 i Dragstoru.

Kakvi su utisci posle ovogodišnjeg Underground festivala?

Boris: Festival iz godine u godinu raste i pruža dragocen prostor mladim bendovima. Smatram da je to najvažniji događaj koji je osvežio nišku muzičku scenu.

Anastasija: Veliko hvala Underground timu na pozivu i posvećenosti da muzika i alternativna kultura u Nišu nastave da žive.

Tekst završavamo bendom Qyzil, najmlađim od sagovornika, ali svakako ne manje značajnim. Za manje od 2 godine postojanja, bend Qyzil ima velike uspehe, snimljene pesme i već velike nastupe iza sebe. Bend čine vokal Andrija Gogić, basista Filip Miljić, gitariste Borko Krstić i Jovan Janjićević i bubnjar Mihajlo Stojanović. Sa frontmenom benda, Andrijom Gogićem, razgovarali smo o njegovom bendu i nastupu na Underground festivalu.

Kako je nastao bend Qyzil?

Andrija: Nisam bio tu od samog početka, priključio sam se petnaestak dana kasnije (smeh). Kolege iz benda poznajem od ranije — bubnjara i basistu znam iz starog benda Sky Hook. Početkom februara 2024. godine počeli smo da snimamo i tada je bend zapravo zaživeo. Prvi nastup imali smo u junu, u AKC Fuzz-u. Prošle godine smo prvi put nastupili i na Underground festivalu i tada snimili pesmu „Fikcija“, koja je i danas naša jedina objavljena i najpoznatija pesma. Nakon ovog festivala planiramo da izbacimo EP, imamo još dosta autorskih pesama koje su u pripremi.

Koji žanr svirate i ko su vam najveći muzički uzori?

Andrija: Pretežno smo u stoner rock-u. Inspiraciju pronalazimo u bendovima kao što su Black Sabbath, Queens of the Stone Age, Kyuss i Fu Manchu. To je muzika koja nas pokreće — teški rifovi, psihodelija i energija svirke uživo su ono što nas najviše inspiriše.

Kako vam se dopada ovogodišnji, treći Underground festival i vaš nastup na njemu?

Andrija: Prezadovoljan sam, i našim nastupom i samim festivalom. Publika je bila odlična, organizacija super, atmosfera iskrena i energična. Underground ima tu posebnu energiju — svi su tu zbog muzike, bendovi se međusobno podržavaju i vidi se koliko scena raste. Lepo je biti deo toga i osetiti koliko je alternativna scena u Nišu živa i raznovrsna.

Tokom leta ste imali mini turneju po Srbiji. Kako je to iskustvo izgledalo?

Andrija: Tokom leta smo imali mini-turneju u okviru koje smo svirali u Nišu, Aleksincu i Kruševcu, a zatim i u Beogradu i Novom Sadu, zajedno sa bendom Maktub. Bilo je naporno, ali sjajno iskustvo, svaki grad ima svoju publiku i energiju, ali svuda postoji iskrena želja za autorskom muzikom. To nas najviše motiviše da nastavimo.

Koji su planovi Qyzil-a nakon festivala?

Andrija: Nakon Undergrounda planiramo da objavimo EP, jer je to trenutno najprihvatljivija forma. Već imamo nekoliko demo-snimaka koje planiramo da doradimo i objavimo. Kasnije ćemo raditi i na albumu, ali želimo da idemo korak po korak, bez presije, i da sve bude onako kako se osećamo.