Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić//

Na prvi pogled epiteti ekološki i veganski deluju nespojivo sa sintagmom muzički festival. Ali ukoliko pogledate Mobijev (Moby) film iz 2023. pod nazivom Punk Rock Vegan Movie (koji je i prikazan na Way Out West festivalu 2023) veza između veganstva i (pank rok) muzike biće vam mnogo jasnija.

Ukoliko ste ikada razmišljali da prestanete da jedete meso, nakon gledanja ovog filma najverovatnije ćete to i učiniti. Mobijev rediteljski debi, koji uključuje intervjue sa nekim od poznatih imena u istoriji panka i rok muzike, kroz vezu između muzike i prava životinja i naraciju o veganskom aktivizmu, osim što podseća na deo istorije pank rok kulture, prikazuje i porazne dokumentarne slike sa farmi za uzgajanje životinja i iz klanica. Mobijeva poruka je savršeno jasna: ne budite deo lanca koji se zasniva na ubijanju nevinih životinja, budite empatični i humani.

No da se vratimo na sam Way Out West muzički festival. Kako održivi, ekološki, veganski festival (na kojem je i zvanično festivalsko pivo Norrlands Ljus Alkoholfri bezalkoholno i ekološko) u jednoj skandinavskoj zemlji poput Švedske izgleda u praksi?

Ovaj muzički festival od samog početka vodi računa o održivosti a od pre desetak godina godine postao je vegetarijanski. Na početku je takva odluka izazivala i negodovanje, ali danas isključivo vegetarijanska ponuda hrane nema alternativu. Ona je raznolika, od italijanske, azijske, turske do meksičke kuhinje tako da je, ako je suditi po posetiocima, Way Out West i poseban kulinarski doživljaj. Bilo da jedete pice, falafel, salate, špagete ili vox sve će vam to, sa jednokratnim drvenim priborom za jelo, uredno biti spakovano u papirnu ambalažu ili podmetače-tacne.

Uz to cene ove hrane, kao i pića, nisu više nego što su inače u gradu. Nakon konzumiranja posetioci (bar većina njih) otpad revnosno odlažu u kante za smeće vodeći račina o tome da li je reč o papiru, konzervama ili o organskom đubretu.

Sigurno je na jednom muzičkom festivalu najbitniji izbor izvođača. Na Way Out West festivalu 2023. godine su nastupali Blur, Viagra Boys, King Gizzard & The Lizard Wizard, Christine and the Queens, Aurora, Håkan Hellström i mnogi drugi, ali način na koji se jedan festival održava govori mnogo toga o društvenom, kulturološkom i političkom kontekstu.

Way Out West je jedini festival u Švedskoj i prvi muzički festival na svetu koji je 2013. dobio ISO 20121 sertifikat što podrazumeva održivost na ekološkom, ekonomskom i socijalnom novou.

Iako su postojale VIP ulaznice, to nije značilo da će neko dobiti privilegovano mesto u publici. VIP zvanice su vreme između koncerata mogle provoditi u obližnjem restoranu ali nisu sa privielegovane pozicije posmatrale koncerte. One su bile rezervisane za ljude sa hendikepom, ali ne i za tzv. VIP goste. Zapravo bilo je mnogo različitih kategorija posetilaca, najviše mladih, ali i dosta starijih.

Iako se savremeno švedsko društvo više ne može posmatrati kao konzistentna sredina u kojoj većina deli iste stavove u vezi sa osnovnim načelima funkcionisanja u zajednici, i dalje je dosta primera koji dokazuju da se poštuje princip egalitarizma.

Na ovom festivalu je zabranjeno pušenje pod vedrim nebom. Dozvoljeno je samo u nekoliko ograđenih i izolovanih delova. Ali ukoliko se nekima takva zabrana (koja se zaista poštuje) ne dopada, sigurno bi se svi oduševili da u mobilnim toaletima zateknu wc šolje, da u tim toaletima mogu da povuku vodu a potom na improvizovanim česmama sapunom operu ruke, što je na Way Out Westu slučaj.

Da, na Way Out Westu publika strpljivo čeka u redu ispred tih mobilnih toaleta (iz kojih se ne širi  smrad),  jednako kao i u redu za pivo, sladoled ili vegetarijansku hranu. Zapravo, čini se da se na tom festivalu više jede nego što se pije. Možda to i nije tako, ali pijanih posetilaca, među tih 50 000 ljudi, koliko ih je bilo tokom tri festivalska dana, gotovo da nije bilo. Mada se ne može reći da su Skandinavci imuni na alkohol, dobro su se zabavljali i bez previše alkohola i cigareta.

Pre ulaza na festival svako je svoj prtljag mogao besplatno ostaviti u boksovima koji su bili postavljeni nedaleko od ulaza na festival a isto tako su mogli napuniti i svoje mobilne telefone.

Na festival se nije mogla uneti hrana ili piće, čak ni voda, ali su zato već na samom ulazu sve čekale prazne flaše kao i česme sa tekućom vodom za piće koja je u Švedskoj odlična. Besplatno se služila kafa, kapućino i sladoled sa ovsenim mlekom.

Kešom se na festivalu nije moglo kupiti ništa. Plaćalo se platnim katicama ili se koristio tzv. swish koji svima koji imaju račun u švedskoj banci, ID broj i mobilnu aplikaciju omogućava plaćanje korišćenjem svog mobilnog telefona.

U okviru festivala u gradskim bioskopima su prikazivani uglavnom dokumentarni filmovi ovogodišnje produkcije koji su se bavili rodnom diskriminacijom, korupcijom, ljudskim pravima, pravima životinja, rasnom diskriminacijom, problemima seksualnih radnica,  poput „Punk Rock Vegan Movie“, „After Work“, „The Societu of Spectacle“, „Kokomo City“,  …, a organizovana je i konferencija o klimatskim promenama.

U geteborškom Slottsskogen parku (čija je trava u značajnoj meri bila zaštićena kako se ne bi izgazila a posetioci ne bi hodali po blatu jer je kiša u Švedskoj usred leta uobičajena), gde se glavni muzički deo festivala odvijao, postojao je i štand za šminkanje, friziranje, privremene tetovaže, pošta, deo za sportske i društvene igre, merč štandovi se majicama, platnenim cegerima, kačketima sa imenima izvođača ali i štandovi sa sekend hend robom gde je prihod odlazio u humanitarne svrhe.

Neko navikao na drugačiji festivalski lajfstajl verovatno misli da je ovo bilo pomalo sterilno iskustvo. Ali nije, svi su se na Way Out West festivalu dobro zabavljali uprkos tome što je festival bio vegetarijanski, a koncerti se završavali već negde oko ponoći.