KATALIN LADIK: MOGU LI DA ŽIVIM NA TVOM LICU

Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Žanrovski polivalentna knjiga umetnice Katalin Ladik, „romaneskna životna priča” (kako to u podnaslovu stoji) pod nazivom „Mogu li da živim na tvom licu“ objavljena je 2021. godine u Novom Sadu uz podršku programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

Foto: LJMV

Knjiga je, kao deo pratećeg programa izložbe „Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz Verbund kolekcije, Beč“, kao i „Na putu slobode“, MSUV, Novi Sad predstavljena 20. maja u Kino-sali MSUV u Novom Sadu.

O knjizi su pored autorke, Katalin Ladik, govorile i urednice izdanja (Savez feminističkih organizacija „(Re)konekcija“ u partnerstvu sa Izdavačkim zavodom „Forum“) Silvia Dražić i Vera Kopicl i kustoskinja izložbe „Na putu slobode“ Sanja Kojić Mladenov.

Foto: LJMV

Sem što je knjiga predstavljena kroz jedan književnoteoriski diskurs, posetioci su imali priliku i da se podsete na široki spektar umetničkih aktivnosti Katalin Ladik koji objedinjuje različite sfere vizuelnog i narativnog (zvučna i vizuelna poezija, eksperimentalna muzika, hepening, performans, mejl art, pozorište, radio-drame i dr.), na njene neoavangardne radove 60-ih i 70-ih godina XX veka, prve zbirke pesama (na mađarskom jeziku) pod nazivom „Balada o srebrnom biciklu” (1969), na saradnju sa subotičkom umetničkom grupom Bosch+Bosch, motiv androgenosti u njenom stvaralaštvu i dr.

Upravo zato ne čudi moto ove knjige − citat Oskara Vajlda: „Onaj koji živi više života, umire u više smrti“.

Foto: Marko Ercegović

Inače, međunarodna grupna izložba „Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” (kustoskinja dr Gabriele Šor) obuhvata dela internacionalnih umetnica iz kolekcije VERBUND, od kojih je za izložbu u Novom Sadu načinjen poseban izbor, uz segment radova umetnica iz kolekcije MSUV pod nazivom “Na putu slobode” (kustoskinja dr Sanja Kojić Mladenov), a Katalin Ladik je − jedina umetnica čiji se radove nalaze u okviru oba segmenta izložbe.

foto: Marko Ercegović
Katalin Ladik iz serije POEMIM. Serija A, Novi-Sad © Katalin Ladik, Ljubaznošću acb Gallery Budimpešta. VERBUND-kolekcija, Beč

Uslovno govoreći roman ili romansirana biografija Katalin Ladik, „Mogu li da živim na tvom licu“, koja u sebi objedinjuje stilski i formalno različite segmente, najpre je objavljena na mađarskom jeziku a na srpski ju je preveo Arpad Vicko.

Knjiga se sastoji od 19 poglavlja i 88 fotografija (krojnih tabaka − partitura, verbo-voko pesama, snimaka performansa, fotografija iz privatne arhive, dokumenta…) dok je na zadnjim koricama rad takođe novosadskog neovangardnog umetika, Čedomira Drče (Paraf), koji je i dizajnirao  knjigu.

Knjiga započinje poezijom, a sledi Hvarski dnevnik iz 2002. godine da bismo se sem sa Umetnicom susreli i sa Urednicom i Staklorezačicom.

Na ostrvo nosim sa sobom stvarne dokaze svog novosadskog, budimpeštanskog i ostrvskog Ja, tri ženske osobe koje žive u meni: Urednicu, Staklorezačicu i Umetnicu. 

Naratorka se seća Tri sestre u kojima se u Mašinom liku razuzdavala, dok je čeznula za odlaskom iz Novosadskog pozorišta, poetskog monologa Bajer aspirin Ota Tolnaja i maratonske pasije, sadomazohističnog, erotskog odnosa sa jednom frustrirajućom sredinom. Zatim biblioteke Dejana i Bogdanke Poznanović, razmišlja o domovini (Koliko jedan čovek može imati domovina? Koliko domovina može uzeti od čoveka?), jeseni, prolaznosti (Jesen. Opadanje kose. Iz svesti iz neizbežnosti svoje smrti izbijaju ovih dana pupoljci trezvenosti. Posle pranja kose neko sam vreme redovno sakupljala vlasi i beležila datum njihovog opadanja. Možda će nekoliko vlasi kose ostatoi od moje telesne stvarnosti.), razmišlja o Hvaru, o tome koliko se vezuje za predmete (za beli kišobran, recimo), o prošlosti o kojoj, ponekad, i ne želi da misli.

Na stolu se nagomilava prošlost. Na knjigama, skinutim sa polica, sitni predmeti, beleške. Svaki predmet ima svoju uspomenu na mene. Rado bi mi se obratili, ali ja samo odmahnem, zamolivši ih da odustanu, jer ja sad, u ovom lepom sunčanom septembarskom popodnevu, moram da mislim na sadašnjost.

U jednom delu knjige ona piše o tome koliko je živela po očekivanjima drugih, poput svih onih drugih žena koje su bez reči posluživale muževe, decu te da priželjkuje da pre nego što „ode“ nekoliko puta bude u prilici da, onako bogovski, kaže NE!

U ovakvoj degradiranoj budnosti živim od svoje dvadeset prve godine, odnosno od početka svog prvog braka. Od tada živim prema očekivanjima drugih, i posledica tih očekivanja. Tako je prošao čitav jedan život za koji ne mogu reći čak ni to da je moj. 

Iako se često u životu i umetnosti Katalin Ladik učitava feministički diskurs (ili feminizam pre feminizma), uprkos tome što sama umetnica govori da njena borba nije nosila eksplicitno feministički podtekst („nisam naglašavala ženskost, osim ako me nisu dirnuli kao ženu, onda sam reagovala na ženski način i čak sam provokativno izražavala da sam žena“ kaže u intervjuu Jeleni Anđelovskoj), neosporno je da se javno suprotstavaljala patrijarhatu i stereotipnoj predstavi o ženi i umetnici.

Reprodukcije izloženih radova Katalin Ladik, kao i opis njenih radova, može se pronaći i u publikaciji Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč, Na putu slobode, MSUV, Novi Sad, u izdanju MSUV.

Foto: LJMV

Izložba se u MSUV u Novom Sadu može pogledati do 21. juna 2022. godine.

Vizual izložbe u MSUV

Katalin Ladik je rođena u Novom Sadu 1942. godine. Pohađala je Dramski studio, do 1966. godine i radila kao glumica do 1992. Sa dvadeset godina debitovala je kao autorka neoavangardnih pesmama. Godine 1972. u Novom Sadu je sarađivala sa Janezom Kocijančičem na ritualnom performansu R.O.M.E.T. u kome je ostvarila sintezu arhaičnog ženskog principa i vizije savremene žene. Godine 1973. pridružila se kolektivu Bosch + Bosch. Godine 1992. se preselila u Budimpeštu, radila kao urednica nedeljnika Elet es Irodalom (1993–1994) i časopisa Cigányfúró (1994–1999) i predavala akustičnu i fonetsku poeziju u školi glume Hangár. Između ostalog, nagrađena je i nagradom Lenon Ono, a radovi joj se nalaze u prestižnim kolekcijama muzeja, poput MoMA u Njujorku. Katalin Ladik živi i radi u Budimpešti i na Hvaru.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!