„MAJKA HRABROST“ – UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Piše: Milana Milić //

Veoma često u našim medijima uz vest o podvigu neke žene autori navode i epitet „Majka Hrabrost“. Isto tako, veoma često ovo nikome ne smeta. Sem germanistima. Iako je teško da se na prvi pogled uoči bilo kakva smislenost i povezanost prethodne dve rečenice, verujte mi (kao germanistkinji) – ona postoji. Na sličnu problematiku naići ćemo, na primer, i kod nespretne upotrebe fraza „kristalna noć“ ili „Sofijin izbor“.

Majka Hrabrost
Foto: https://www.laguna.rs/_img/korice/4472/odabrane_drame-bertold_breht_v.jpg

Naime, „Majka Hrabrost“ je (nepotpun) naziv drame Bertolda Brehta (Berthold Brecht, 1898–1956) napisane u Švedskoj 1939. godine. Premijerno su je izveli, dve godine kasnije, nemački migranati u Švajcarskoj, a  tema drame nikako nije hrabrost majke. Upravo suprotno.

Majska Hrabrost
Foto: www.sr.wikipedia.org/wiki/Бертолт_Брехт

Naziv ovog dramskog komada je zapravo „Majka Hrabrost i njena deca“ („Mutter Courage und ihre Kinder„), uz podnaslov koji glasi „Hronika iz Tridesetogodišnjeg rata“. Delo koje je Breht napisao u političkom egzilu, u osvit Drugog svetskog rata, nije saga o hrabroj majci. Ono je izrazito političkog karaktera, jer Brehtovo pisanje je bilo društveni čin, a smisao njegovog dela ogleda se u njegovom političkom dejstvu.

Naime, glavna i naslovna junakinja ovog komada, Ana Firling, majka, tokom Tridesetogodišnjeg rata putuje sa švedskom vojskom po zaraćenoj Evropi sa svoje troje dece i – razvija biznis. Radnja čitavog komada zapravo se i odvija oko njenih kolica (kantine) na kojima nosi stvari za prodaju – na primer, piliće ili municiju. Ona i sama u delu objašnjava odakle potiče njen nadimak – iz hrabrosti da trgovinu razvija uprkos (ili zahvaljujući) ratu, koji je za nju prilika, a ne strahota:

„Hrabrost se zovem zato što sam se uplašila propasti u poslu, naredniče, pa sam se kroz topovsku vatru odvezla iz Rige sa pedeset hlebova u kolima. Samo što se nisu ubuđali, poslednji čas je bio, ništa mi drugo nije preostajalo“.

(Breht, Bertold (2004): Majka Hrabrost i njena deca. Hronika iz Tridesetogodišnjeg rata, Školska knjiga, Novi Sad, str. 17)

Foto: www. en.wikipedia.org/wiki/Mother_Courage_and_Her_Children

Ana Firling od samog početka shvata da se ratovi vode radi nečije koristi, te se ne libi da i ona za sebe ne uzme makar delić toga. To je, dakle, njena jedina motivacija. I zbog toga se njena porodica raspada – sve troje dece gine na tom putešetviju.

Ona nije majka koja štiti svoju decu od rata – ona ih njemu izlaže.

Ona nije majka koja se za svoju decu žrtvuje – ona njih žrtvuje.

Ona nije majka čija dela spasavaju porodicu – ona ih rasturaju.

Ona jeste majka. To je, pak, u njenom slučaju samo biološka činjenica, a ne društveni podvig.

Breht prikazom te besmislene i bespotrebno tragične sudbine nije stvorio sliku požrtvovane majke, jer takva u ovom delu ne postoji, već je apelovao na uzavrelu Evropu, želeći da spreči nemoguće – još jedan rat koji će se voditi zarad nečije koristi.

No, kako je kasnije i sam rekao – drama je došla kasno.

Baš kao i ovaj članak.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!