„MLEKO SNOVA” ILI 59. BIJENALE UMETNOSTI U VENECIJI

„MLEKO SNOVA” ILI 59. BIJENALE UMETNOSTI U VENECIJI

Predsednik Bijenala u Veneciji (La Biennale di Venezia) Roberto Ćikuto (Roberto Cicutto) i umetnička direktorka, italijanska kustoskinja iz Njujorka, Ćećilija Alemani (Cecilia Armani), početkom juna su zvanično saopštili naslov i temu 59. Bijenala koje će se održati od 23. aprila do 27. novembra 2022, u prostorima Arsenala, Đardina, ali i širom Venecije dok je vernisaž za stručnu javnost planiran 20-22. aprila .

Venecijansko bijenale
Foto: Dragan Vojvodić

Tema prestižne 59. međunarodne umetničke izložbe nosi naziv „Mleko snova” / „Il latte dei sogni”. Credo je preuzet iz knjige Leonore Karington (Leonore Carrington, 1917−2011), u kojoj, kako navodi Ćećilia Alemani, „nadrealistički umetnik opisuje magični svet u kojem se život neprestano preispituje kroz prizmu mašte i u kome se svako može promeniti, preobraziti, postati nešto i neko drugi. Izložba nas vodi na zamišljeno putovanje kroz metamorfoze tela i definicije čovečanstva “.

Leonora Karington je meksička nadrealistička slikarka i književnica s iskustvom egzila, boravka u mentalnim bolnicama, begom od jednobraznog i obavezujućeg identiteta.  Rodom je iz Velike Britanije, a najduže je živela u Meksiko Sitiju. Na njeno stvaralaštvo je uticao Maks Ernst s kojim je jedno vreme bila u vezi.

Venecijansko bijenale
Foto: Dragan Vojvodić

Komesar učešća Srbije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2022. godine biće Marijana Kolarić, direktorka MSUB. Stručnim savetom za pripremu nastupa Srbije predsedavaće istoričar umetnosti i likovni kritičar Ješa Denegri, dok su članovi Stručnog saveta: umetnik Ivan Grubanov (predstavnik Srbije na 56. Bijenalu 2015. godine), istoričarke umetnosti: dr Jasmina Čubrilo i dr Ana Ereš, kao i dr Sarita Vujković, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Banjaluci.

Ostaje da se vidi koliko će 59. Bijenale u Veneciji suštinski biti značajno za žene umetnice i koncept kvir i (post)feminističke umetnosti kao što je to bio slučaj 2019. godine. Želja da se prevaziđe pozicija u kojoj se žena umetnica definiše kao inferiorni Drugi, mogao se iščitati iz činjenice da je na 58. Bijenalu u Veneciji izlagao veći broj žena no muškaraca (53%), što ranije nije bio slučaj. Zastupljenost žena umetnica, na 58. Bijenalu u Veneciji, nije bio samo numerički podatak. Prema obrazloženju stručnog žirija, kojim je predsedavala Stefani Rozental, zbog „eksperimentalnog duha i neočekivanog pristupa nacionalnom predstavljanju”, Zlatni lav u kategoriji nacionalnih selekcija pripao je Paviljonu Litvanije za „performans-operu” Sunce i more (Marina), Haris Epaminonda, poreklom sa Kipra, nagrađena je Srebrnim lavom za mladog, obećavajućeg umetnika, a specijalno priznanje, koje je posvetila postradalim sunarodnicima/žrtvama nasilja, dobila je Tereza Margoles iz Meksika. Posebnim priznanjem je nagrađena i nigerijska umetnica Otobong Nkanga, za rad koji propituje „emocionalnu kontaminaciju današnje civilizacije”.

Veneciijansko bijenale
Foto: Dragan Vojvodić

Detaljnije o predstojećem Bijenalu na:

https://www.labiennale.org/en/news/biennale-arte-2022-milk-dreams-il-latte-dei-sogni

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!