NAMOLOVANI ZIDOVI I UMORNE ORANICE

NAMOLOVANI ZIDOVI I UMORNE ORANICE

Autorka: Dušanka Savić Aracki //

O namolovanim zidovima i konkovima napuštenih kuća, o uštirkanoj posteljini, ivanjskom cveću, bosonogim dečacima, sećanjima i uspomenama i umornim banatskim  oranicama – rečju i slikom, za portal Art Boks, svedoči Dušanka Savić Aracki.

Jer je pogled nezaustavljiv
i samo ponekad, dosegne do beskraja…

Jer oblaci umeju da šapuću
da ne probude umorne oranice.

Uspomene se slažu, uredno ređane… po
nekom svom redu. Na namolovanom zidu,
bezbroj fotografija, u starim ramovima,
znanih i neznanih rođaka…

Jer sobe mirišu na čisto, ušuškano i toplo.
a gostima se kadila peć i nameštala uštirkana
postelja u prednjoj sobi, do ulice.

Konka, gong, konk…kako ga sve već zovu.

Iznenada izviri i zadivi spoj kitnjastog i
jednostavnog, na nekoj staroj kući,
na lakat, od naboja.
A, osećam, nestaće.

Ko, kako i zašto je izgubio cipelu?
Nestale su stvari, nestali su ljudi, koji su
živeli nekad u, danas, napuštenim kućama.

Šinobus uskoro stiže…
Šef stanice ga dočekuje u papučama, domaćinski.
Iščekuje pravi momenat za spuštanje rampe.

Sutra je u selu slava, Buč. Otac i sin su stigli.
Ostaće 2 dana, a za sutra će podići šator i tezgu…

Reka Zlatica.

Olba od tankog brušenog stakla,
za rakiju od kajsije, koja leči dušu
i – plodovi sezone.

Ponegde, još uvek, bosonogi dečaci dižu prašinu
vitlajući se ulicama kojima retko ko da prođe.

Proleće. Padejsko. Poprskano cvetom. Bajkovito

I , na kraju… bicikl.
Stigne se sa njim daleko… svugde.
Preko atara, dolmi, zemljanih puteva i makadama.
Obere se ivanjsko cveće, od kojeg se plete, u avliji, venac
za kapiju.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!