NINOVA NAGRADA I NAGRADA ZLATNI SUNCOKRET ZA 2023.

Priredio Art Box portal //

Ako je suditi po objavama na Instagramu i Fejsbuku, kao i po interesovanju koje u domaćoj javnosti i na društvenim mrežama izazivaju književne nagrade (bar one koje prati i značajan novčani iznos) rekli bismo da se u Srbiji dosta čita, što, znamo, nije tačno. Šta danas opisuje, tumači i valorizuje recentnu umetniču praksu: oseka analitičko-interpretativne kritike ili plima objava na društvenim mrežama i zašto mnoge dobre knjige ostanu nepročitane, kao i u kojoj meri najveće književne nagrade i dalje imaju kredibilitet? Uostalom, šta će se dešavati sa NIN-ovom nagradom nakon što je čitava redakcije otišla iz NIN-a? Dobitnik Ninove nagrade za najbolji roman 2023. godine je Stevo Grabovac, nagrađen za roman Poslije zabave, dok je Nagradu „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2023. godini dobio Igor Marojević za zbirku priča Granična stanja. U kojoj će meri ove nagrade uticati na pozicioniranje nagrađenih autora u književnom kanonu i da li će nagrađene knjige biti čitane i kada prođe trenutno interesovanje javnosti pokazaće vreme kao što je to bio slučaj i sa prethodnim laureatima. Tako su najznačajniju domaću književnu nagradu, NIN-ovu nagradu, pored nekih zaista neopravdano nagrađenih, dobili i odlični romani kao što su Derviš i smrt Meše Selimovića, Kiklop Ranka Marinkovića, Upotreba čoveka Aleksandra Tišme ili Forsiranje romana reke Dubravke Ugrešić. Mada, već prva dodela NIN-ove nagrade izazvala je kontroverze jer je Andrićeva Prokleta avlija 1954. godine povučena iz konkurencije pošto nije doživljena kao roman već kao novela, pa je prvi dobitnik postao Dobrica Ćosić.

https://www.needpix.com/photo/446942/book-open-pages-paper-education-literature-textbook-reading-information

NIN-ova nagrada

NIN-ova nagrada dodeljena je prvi put 1954. godine, a o dodeli nagrade odlučuje žiri većinom glasova. Prvu nagradu dobio je Dobrica Ćosić za roman Koreni. Nagrada nije dodijeljena samo 1959. godine, a dobitnik jubilarne 70. NIN-ove nagrade je Stevo Grabovac, pisac iz Broda sa banjalučkom adresom, autor romana „Poslije zabave“ (Imprimatur).

Na konkurs za 70. NIN-ovu nagradu stiglo je 188 romana, a u užem izboru, osim Grabovca, bili su i: Pesma o tri sveta Vladimira Pištala, Pakrac Vladana Matijevića, Autosekcija Srđana Srdića i U zemlji Franje Josifa Ljubomira Koraćevića.

Za nagrađeni roman glasali su članovi žirija: Žarka Svirčev, Tamara Mitrović i Violeta Stojmenović, dok su za Pakrac Vladana Matijevića glasali: Milena Đorđijević i Goran Korunović.

Priča koju želim da ispričam govori o jednom užasnom zločinu. I njena najveća tragedija je, kako bi rekao Kiš, upravo u tome što je istinita. Ne radi se, dakle, o plodu moje bolesne mašte, već o stvarnim događajima, piše u nagrađenom romanu Grabovac.

„Moj roman nije priča o zločinu nego postavlja pitanje šta je istina“, kaže Grabovac (Slavonski Brod, 1978) koji je pre ovog  romana objavio zbirku pesama Stanica nepostojećih vozova 2007. godine, a njegov prvi roman Mulat albino komarac našao se 2019. u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

„Stevo Grabovac ispisuje prozu o ocu, zločinu, porodici, prijateljstvu, odrastanju. Totalni roman!“ – ocenjuje njegov izdavač. „S temom dvojništva, velikom kakva jeste u našoj književnosti, kakvu čitamo kod Danila Kiša uostalom, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ovu knjigu čine presekom jednog života.“

Kontroverze

Andrićev roman Prokleta avlija 1954. godine povučen je iz konkurencije jer žanrovski nije definisan kao roman već kao novela, pa je prvi dobitnik najprestižnije domaće književne nagrade postao Dobrica Ćosić.

NIN-ovu nagradu vratila su dva laureata. Danilo Кiš 1978. vratio je nagradu dobijenu 1972. za roman Peščanik zbog optužbi da je njegova zbirka pripovedaka Grobnica za Borisa Davidoviča plagijat dok je Milisav Savić 1992. vratio nagradu dobijenu 1991. za roman Hleb i strah.

Laureatkinje NIN-ove nagrade:

NIN-ovu nagradu dobile su sledeće književnice: Dubravka Ugrešić, Forsiranje romana rijeke (1988), Svetlana Velmar Janković, Bezdno (1995), Grozdana Olujić, Glasove u vetru (2009), Gordana Ćirjanić, Ono što oduvek želiš (2010), Ivana Dimić, Arzamas (2017), Milena Marković, Deca (2021) i Danica Vukićević Unutrašnje more (2022).

Recenziju Dece Milene Marković možete pročitati na portalu Art Box: https://artboxportal.com/ninova-nagrada-za-roman-2021-godine-milena-markovic-deca/ 

Nagrada „Zlatni suncokret“

Nagrada „Zlatni suncokret“ za knjigu godine dodeljuje se dvadeset i sedmi put, a  među dosadašnjim dobitnicima su: Ivan V. Lalić, Rajko Petrov Nogo, Radoslav Petković, Milovan Danojlić, David Alabahari, Dragoslav Mihailović, Vojislav Кaranović, Vladimir Tasić, Goran Petrović, Slobodan Vladušić, Uglješa Šajtinac, Drago Кekanović, Svetlana Slapšak, Enes Halilović, Tanja Stupar Trifunović, Milica Vučković, Vladimir Кecmanović i Dragan Velikić.

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.