TURISTI (I)LI VILENJACI?

Autorka: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Atmosfera starog Rejkjavika 101, koja me je na Island prvi put dovela pre šesnaest godina, čini se da postoji još samo u knjizi Halgimura Helgasona po kojoj je Baltazar Kormakur snimio kultni film. Sa islandskom autentičnosti nije više lako doći u dodir. Jer, Island je godinama unazad prestižna turistička destinacija, a centar Rejkjavika je pretvoren u stambene i hotelske blokove, bazu za dobrostojeće turiste koji pred glečerima i gejzirima, vulkanskim kraterima i okamenjenim poljima lave prave selfi. 

Foto: LJMV

PUTOVATI U DOBA KORONE

Iako je Island izuzetno skupa zemlja, od kada je uspostavljena low cost avio-linija iz Budimpešte relativno se jeftino i lako može stići u Rejkjavik. Čak i ovih dana, sa potvrdom o vakcinaciji protiv kovida i negativnim rapid antigenskim testom. Mada je, u skladu sa zdravstvenom situacijom, smanjen broj kulturnih aktivnosti a epidemiološke mere se bespogovorno poštuju i dalje se može „postati Islanđanin za 60 minuta”, „planiniti po glečerima“,  „skuvati jaje na geotermalnom izvoru“ ili „uhvatiti” aurora borealis.

Foto: LJMV

TURISTIČKA NAJEZDA

U najfrekventnijim gradskim ulicama se zato umesto jezika saga uglavnom čuje engleski jezik. Mnoštvo turističkih agencija reklamira mesta na kojima je sniman Betmen, Igra prestola ili serijal o Džejmsu Bondu; kanjon Fjadrargljufur u kojem je Džastin Biber snimio spot. Pored prodavnica islandskih suvenira mnoštvo je internacionalnih restorana: grčki, indijski, turski, remen restoran, a samo pokoji kafić, poput Kafebarina, ili najstariji fast fud kiosk sa viršlama Bæjarins Beztu Pylsur (u kojem su jeli i Bil Klinton i Kanje Vest), seća na stari Rejkjavik 101 u kojem se nekada nalazio čuveni klub Sirkus.

KNAUSGOR I BJORK

A da je atmosfera kakvu pamtim zaista bila drugačija, „potvrdio” mi je i Karl Uve Knausgor, u petom tomu Moje borbe, u kojem se deo radnje dešava i 1992. godine, u Rejkjaviku. U njemu autor, narator i protagonist autofikcijskog heksaloga sluša islandsku muziku, piše, intenzivno izlazi, i jedne noći, završi na žurci kod Bjork. Koju, nažalost, nisam imala prilike da sretnem što nije bilo nemoguće budući da je Bjork često na Islandu.

Foto: LJMV

Najpoznatiju islandsku umetnicu svi oslovljavaju po ličnom imenu. I na Islandu, gde je to običaj, i van njega. Malo ko zna da je njeno prezime Gudmunsdotir. Što je tipično za Island jer su njihova prezimena patronimička – izvode se tako što se uz očevo lično ime (ređe majčino) doda son za sina i dotir za kćerku.

VILENJACI I PATULJCI

Islanđanke ne menjaju svoje prezime nakon udaje, pa mnogi i u tome vide jedan od dokaza njihove samostalnosti. U telefonskom imeniku (koji je danas gotovo muzejski eksponat) se uz ime i prezime najčešće navodila i profesija poput recimo: stomatolog, učitelj, ali ponekad i princeza ili kauboj. Što nije čudno ako se zna da većina Islanđana veruje u trolove, vilenjake i patuljke, raznorazna „skrivena i nevidljiva stvorenja” sa kojima čak mogu biti i u erotskoj vezi. Na lokalnom radiju slušaoci sa njima razmenjuju poruke, postoje turističke ture koje pozivaju na „ljubav sa vilenjakom”, u ministarstvu saobraćaja rade službenici koji vode računa da izgradnja saobraćajnica ne uznemiri  njihova „skrivena” staništa.

Foto: LJMV

ISLANDSKA KNJIŽEVNOST

Uprkos sveprisutnoj globalizaciji, turistima, prilivu kapitala i sve većem broju imigranata koji, u suštini, nisu  integrisani u islandsko društvo (razloge treba tražiti i u starosedeocima i u pridošlicama), domaći su i dalje verni obrascima tradicionalog življenja koji podrazumevaju bavljenje umetnošću, kupanje usred zime pod vedrim nebom, neobraćanje pažnje na vremenske (ne)prilike i kult knjige.

Foto: LJMV

Na Islandu nepismenih gotovo da i nema (99,9% je pismenih) a knjige se rado kupuju i daruju. U rejkjavičkoj gradskoj biblioteci postoji Ženski pripovedački kružok, organizuju se radionice kreativnog čitanja, kao i besplatne književne ture po gradu, sa ciljem da se promoviše poetika popularnih krimića i priča o duhovima koje Islanđani, uz romansirane biografije rado čitaju.

Ako je verovati statistikama, najpopularniji islandski pisci su Halgrimur Helgason, Irsa Sigurdardotir, Sjon i, naravno, Arnaldur Indridason, poznat po serijalu romana o policijskom inspektoru Erlenduru. Islanđani dosta čitaju i poeziju, kao i drevne sage, ali, ipak, najradije krimi-priče i horor-romane u kojima se pojavljuje i čitav niz tema koje je sa sobom donela globalizacija poput kriminala, imigracije, diskriminacije, narkomanije ili rasizma.

Starosedeoci sage i dalje čitaju u izvornom obliku jer svoj jezik sačuvali od tuđica i promena. Najveći deo davnašnjeg vokabulara ovog nordijskog, starogermanskog  jezika, koji karakterišu dve specifične grafeme: Đ/ð i Þ/þ, sa nešto izmenjenom fonetikom i semiotikom, sačuvan je do danas. Poneke arhaične reči  se koriste u novom značenju tako da su: simitolva i utvarp zapravo telefon, kompjuter i radio.

Foto: LJMV

NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST

Uobičajena je šaljiva opaska da je, nakon što Haldor Laksnes 1955. godine nagrađen Nobelovom nagradom za književnost, Island postao zemlja sa najvećim brojem nobelovaca po glavi stanovnika. Možda nije istina da je svaki drugi Islanđanin pisac, da svaki deseti napiše knjigu i da svaki Islanđanin godišnje kupi osam knjiga, ali sasvim je sigurno da starosedeoci sa užitkom pripovedaju priče i da bar polovina njih veruje u patuljke i vilenjake. Ne čudi zato da je svojim pričama o vilenjacima, upravo jedna Islanđanka, inače dadilja njegove dece, inspirisala književnost DŽ.R.R. Tolkina.

Foto: LJMV

BOŽIĆNA POPLAVA KNJIGA

Tradicija Božićnog književnog vašara ili božićne poplave knjiga” (Jolabokafloda) datira od Drugog svetskog rata. Pošto Islanđani smatraju da je knjiga i dalje najbolji božićni poklon, one se najviše štampaju nekoliko meseci pred Božić.  Knjige se tradicionalno daruju na Badnje veče, a potom se čitaju uz toplu čokoladu ili božićni koktel jolabland.

ISLANDSKI PISCI U PREVODU NA SRPSKI

Islandska država je, očigledno, svesna koliko je literatura bitna za utvrđivanje pozitivnog nacionalnog imidža, važan aspekt slike o sopstvenoj naciji. Zbog toga ona i odnosom prema književnom nasleđu, kao i nekadašnjim domovima i legatima svojih pisaca (među kojima je i  Kuća u kojoj sam dobila priliku da boravim i pišem) pokazuje stepen kolektivnog samopoštovanja i civilizovanosti.

Zahvaljujući kulturnoj politici koja podstiče književno stvaralaštvo i prevode na strane jezike, knjige Haldora Laksnesa, Gunara Gunarsona, ali i Olafa Olafsona, Sjona, Ofejgura Sigurdsona, Arnaldura Indridasona, Hugina Tora Gretarsona, mogu se čitati i na srpskom jeziku.

Foto: LJMV

ISLANDSKA UMETNOST

Pored islandske literature i muzike Bjork i grupa Amina, Mum i Sigur Ros, internacionalnu pažnju privlači i Olafur Elijason. Ovaj dansko-islandski umetnik, nastanjen u Kopenhagenu i Berlinu, ima studio i u Rejkjaviku, u džentrifikovanoj, trendi četvrti Grandi. Zaslužan je i za dizajn dizajn Harpe, rejkjavičke koncertne dvorane i konferencijske sale, čija led fasada, sa „kvazi-ciglama”, podseća na bazaltne stubove stvorene erupcijom vulkana.

Foto: LJMV

Još je jedna vizuelna umetnica,  mada nije Islanđanka, svojim delom je vezana za Island. Njujorčanka japanskog porekla, Joko Ono, je u čast svog preminulog supruga, Džona Lenona,  uz podršku islandske države, koja važi za jednu od najmiroljubivijih, na vulkanskom ostrvu Videj postavila svetlosnu instalaciju, Toranj mira. Snopovi svetlosti se emituju na dan Lenonovog rođendana 9. oktobra, pa sve do datuma njegove smrti, 8. decembra, kao i za Novu godinu i prvog dana proleća.

Foto: LJMV

STARI ŠARM

Iako se to instant turističkim boravkom ne može osetiti, Rekjavik ipak poseduje stari šarm.

Foto: LJMV

Uprkos tome što nije uputno izvoditi generalizacije, jer u pitanju je i zemlja sa visokim indeksom sreće, kao i velikim stepenom depresije. 

Foto: LJMV

Mada će mnogi trvrditi da je i to samo stereotip, na Islandu starosedeoci i dalje poštuju  principe egalitarizma pa nije neobično zateći članove vlade u lokalnom horu ili u nekom od gradskih bazena. Kupanje pod otvorenim nebom u sred zime posebna je priča i atrakcija. Kao i etikecija koja se u tim bazenima poštuje. No, to je već sledeća priča…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!