Piše: Ljiljana Maletin Vojvodoć //

Nemački umetnik Ulaj (Ulay) Frank Uwe Laysiepen (1943−2020), konceptualni je umetnik, pionir polaroid fotografije, bodi arta i performansa. Iako rođen u Solingenu (Nemačka), Ulaj je više od četiri decenije živeo u Amsterdamu. Verovatno zato nije slučajno što sam nedavno, čekajući let za Bergen, na Shipolu konačno dovršila tekst koji sam o njemu počela da pišem nakon što sam pogledala „Projekat rak“ Damjana Кozole koji je tom prilikom u novosadskom MSUV predstavio scenarista Tevž Logar. Film  je 26. novembra prikazan u Kino-sali MSUV u Novom Sadu u okviru izložbe Milkey Way kustoskinje Sanje Kojić Mladenov koja je na programu do 30. decembra 2022.

Postoji dodir kriminala u umetnosti

Na izložbi Mlečni put (Milkey Way) se može pogledati jedan drugi Ulajev rad − Postoji dodir kriminala u umetnosti. Jedna od najznačajnijih Ulajevih akcija u javnom prostoru, dokumentovana kao video-rad  Postoji dodir kriminala u umetnosti odigrala se u Berlinu 12. decembra 1976. godine. Toga dana je Ulaj iz  Nove nacionalne galerije ukrao sliku Karla Špicvega Siromašni pesnik (1839).

„Sve što sam želeo da uradim bilo je da uzmem ovu sliku, da je ukradem sopstvenim rukama, da istrčim iz muzeja sopstvenim nogama, bez tehnike ili pomoći”, izjavio je umetnik.

Ali Siromašni pesnik nije bilo kakva slika već jedan od simbola nemačkog identiteta, ujedno jedna i od Hitlerovih omiljenih slika. Ulaj ju je iz galerije premestio u Krojcberg – tada emigrantski geto. Iz telefonske govornice je pozvao policiju i zatražio od direktora muzeja da preuzme sliku a potom ju je okačio na zid u stanu turske emigrantske porodice koja mu je, istina ne znajući da je reč o „krađi“, dozvolila da to učini i da o svemu snimi dokumentarni film.

Objašnjavajući svoju akciju kao „demonstrativni čin“, Ulaj je nameravao da se o „diskriminisanim turskim stranim radnicima povede rasprava. Da se povede rasprava o marginalizaciji umetnosti od strane institucija. Da se povede rasprava o povezanosti umetničkih institucija od akademije do muzeja“.

Saradnja sa Marinom Abramović

Navedeni akciju je fotografisala Marina Abramović dok je bivši snimatelj Vernera Hercoga snimao iz vozila koje je pratilo Ulajev kombi. Tada se, privremeno, i prekinula Ulajeva solo karijera budući da je od 1976. do 1988. godine sarađivao sa Marinom Abramović. Njihova dvanaestogodišnja veza bila je jedna od najproduktivnijih i najslavnijih životno-umetničkih partnerstava.

Ulaj je, uprkos tome što je njegov rad, kao i zajednički rad sa Marinom Abramović, zastupljen i predstavljen u kolekcijama značajnih muzeja u svetu (Muzej Stedelijk, TATE, Centar Žorž Pompidu, Muzej moderne umetnosti San Franciska, MOMA i dr.) za razliku od Marine Abramović, poznat uglavnom umetničkim krugovima − ako izuzmemo snimak njihovog susreta iz 2010. na Marininom performansu Umetnik je prisutan koji je na YouTubu imalo pregled od gotovo 19 miliona ljudi, taj susret je zabeležen i u dokumentarnom filmu „Umetnik je prisutan“ Metjua Ejkersa.

Najslavniji nepoznati umetnik na svetu

Zbog svega ne čudi da je Ulay za sebe umeo da kaže da je „najslavniji nepoznati umetnik“. O tome koliko je značajan svedoči i njegova posthumna retrospektivna izložba u amsterdamskom Stedelijku „Ulaj je bio ovde“ na kojoj su prikazani i mnogi radovi do tada nepoznati javnosti. Ova izložba je planirana još dok je Ulaj bio živ. Iako je bio u poslednjem stadijumu raka limfe, ipak je učestvovao je u stvaranju koncepta izložbe.

„Do samoga kraja smo radili. Uživao je u čitavom procesu”…izjavila je Lena Pislak sa kojom je umetnik živeo u Sloveniji.

Nakon Ulajeve smrti, Lena Pislak je sa direktorkom Fondacije ULAY, kao i sa kustosima muzeja Stedelijk realizovala umetnikovu zamisao, amsterdamsku retrospektivu pod nazivom „Ulaj je bio ovde“.

Projekat Rak

Godine 2009. Ulaj se preselio u Ljubljanu. Bilo je planirano da se snima jedan film ali, tokom tih razgovora i priprema, umetniku je dijagnostikovan rak i projekat je krenuo u drugom smeru. Ulaj je bolest doživeo kao „najvažniji projekat života”. Zato je film dobio naslov „Projekt rak“ (2013). Prva scena je snimljena 2011. na ljubljanskom Institutu za onkologiju, gde Ulaj odlazi na hemioterapiju. Nakon oporavka, on putuje u Njujork, Berlin, Amsterdam, posećuje umetnike/ce koji su mu značili u životu, pa tako i Marinu Abramović.

„Ono što je u početku izgledalo kao intimno oproštajno pismo, na kraju je postalo Ulajev najveći i najvažniji projekat.”

U duhu sopstvene životno-umetničke filozofije, Ulaj u „Projektu rak“ kaže: „Estetila bez etike je kozmetika”.

Film „Projekat rak“, kao i drugi umetnikovi radovi, projekti i intervjui, mogu se pogledati onlajn na zvaničnom sajtu Fondacije Ulay (ULAY Foundation): https://www.ulayfoundation.org/watch-listen