Piše: Dragan Vojvodić //

Švedski sastav Viagra Boys, domaćoj publici poznat sa ovogodišnjeg  Exita, održao je najeksplozivniji nastup na trodnevnom geteburškom Way Out West festivalu, tokom kojeg je pevač i frontmen benda Sebastijan Marfi (Sebastian Murphy) svojom pojavom i gestovima trudio da sruši sve stereotipe o umerenom skandinavskom životnom stilu.

Današnju postavu Viagre Boysa čine frontmen i pevač Sebastijan Marfi, basista Henrik Hokert, bunjar Tor Sjoden, saksofonista Oskar Karls, klavijaturista Elias Jungkvist i gitarista Linus Hilborg. Sebastijan Marfi je, zapravo, pukom slučajnošću postao pevač grupe čiji provokativan naziv brzo ostaje u pamćenju. Zbog problematične rane mladosti 17-godišnji Marfi se iz Kalifornije seli kod tetke u Stokholm u kojem će 2015. i nastati Viagra Boys. A sve je počelo tako što su tatu majstori Henrik Hokert i Sebastijan Marfi, koje je upoznao zajednički poznanik, jedne noći odlučili da se provedu i napiju.

Neobuzdani nastupi Viagre Boysa vrlo brzo bendu donose kultni status u Švedskoj a grupa, uz čiju će se muziku vezivati odrednice post punk, garažni rock, alternativni, noise rock i slično, već prvim albumom Street Worms 2019. osvaja IMPALA (Independent Music Companies Assotiation) nagradu za album godine.

Odličnim ritam-deonicama, minimalnim melodijskim linijama i prodornim vokalima Viagra Boys stvara zavodljiv muzički haos. Nov kvalitet bendu donose kasnije priključeni saksofonista Oskar Karls i klavijaturista Elias Jungkvist. Skloni improvizaciji i elektronskim efektima u kombinaciji sa Marfijevim, ala Tom Waits, prodornim vokalom Viagra Boys na svoja dva live albuma pod nazivom Shrimp Sessions objavljuje žanrovski raznovrsniji materijal.

Na ovogodišnjoj turneji koja uključuje i zapažene nastupe na Exitu, Way Out West-u i čuvenom britanskom Glastonberi festivalu, bend promoviše svoj poslednji album Cave World.

Njihov eksplozivni nastup na Way Out West festivalu, potpomognut obiljem vizuelnih animacija i efekata donosi i nesvakidašnjo uzbudljiv kabaretsko razuzdan performans pevača Sebastijana Marfija. Njegovo do pasa nago telo prekriveno tetovažama u sadejstvu sa provokativnim nastupom na najupečatljiviji način doprinosi utisku satire i ironije koje prepoznajemo u tekstovima koje piše. Sebastianov vokal prepun ogorčenosti i besa, na momente zapada u melanholična, pa čak i  samodestruktivna raspoloženja.

Njegovo geganje, valjanje, puzanje po sceni, pa i retorički izlivi prepuni psovki u pauzama između pesama, pomognuti koketnim pokretima saksofoniste, upotpunjuju bogato oblikovanu muzičku sliku benda koja svojim audio-vizuelnim šok dejstvom publiku dovodi do katarze.

Sebastijan Marfi svojim izgledom (istetovirano telo i lös na čelu) i minimalnim autfitom (Adidas trenerka, crne naočare za sunce, lanac oko vrata i kao obavezan rekvizit – konzerva piva u ruci) personifikuje buntovničku pank figuru i evocira na čitavu plejadu identično neobuzdanih pevača od Džela Biafre (Dead Kennedys), Džibija Hansa (Buttthole Surfers) do čuvenog Džonija Rotena (Sex Pistols).

Svojim imenom, muzičkim izrazom i nastupom grupa Viagra Boys nikako ne odaje utisak neozbiljnosti, naprotiv kritički se obrušava na toksičnu muškost, potrošačko društvo, modu, dominantni doživljaj lepog, bogate snobove, kulturu droge, pop kulturu i još mnogo toga. Samo njihovo ime je šamar koji takođe poručuju da je patrijarhat neophodno uništiti jer nas samo solidarnost može sačuvati od zla koje su prouzrokovali prevashodno muškarci.

Pevač Sebastijan Marfi ulogu antiheroja u borbi protiv vetrenjača preuzima na samodestruktivan način propitivanjem vlastite fizičke izdržljivosti, prepuštajući se neobuzdanom načinu života što doslovno prenosi i na scenu. Njegovi tekstovi su brutalno iskreni. Recimo, u pesmi Can’t Get It Up lamentira nad spostvenom seksualnoj nemoći prouzrokovanom alkoholom i drogama. Svojom muzikom i tekstovima Viagra Boys ne romantizuju uživanje u porocima, naprotiv poručuje Life is insane and society is shit, but let’s still go hard.

U vremenu kad Evropom dominiraju desno orjentisane partije kao nejdestruktivniji oblik prezentacije maskulin principa, sve forme kulturnog izražavanja su relevantne i neophodne, a pank kao takav potrebniji je nego ikada.