59. BIJENALE U VENECIJI

Pripremio Art Box //

Pre zvaničnog otvaranja 59. Bijenala umetnosti u prisustvu velikog broja medija, umetnika i stručne javnosti, 20. aprila je u Veneciji započeo trodnevni vernisaž. Već su se prvog dana, u prostoru Đardinija i Arsenala, formirali redovi ispred tradicionalno posećenih paviljona Velike Britanije, SAD i Francuske, ali i ispred paviljona Danske, Italije, Švajcarske i Rumunije i mnogih drugih.

59. Bijenale u Veneciji. Foto: LJMV

I ovo se Bijenale održava u venecijanskom parku Đardini u kojem je centralna izložba kustoskinje Bijenala kao i 30-tak stalnih nacionalnih paviljona među kojima i Paviljon Srbije. Centralana izložba je postavljena i u Arsenalu, gde se takođe nalazi i određen broj nacionalnih paviljona. To su ujedno i najposećenije postavke iako postoje i nacionalni paviljoni rasuti širom Venecije među kojima je, recimo, i Paviljon Holandije, koji je ove godine zbog koncepta Melanie Bonajo izmešten van prostora Đardinija. 

Kustoskinja ovogodišnjeg Bijenala, tačnije centralne izložbe u prostorima Đardinija i Arsenala, Ćećilia Alemani, credo Bijenala, Mleko snova, preuzela je iz dečije knjige nadrealističke slikarke, književnice i vajarke, Leonore Karington. U okviru glavnog programa 59. Bijenala izložila je i radove ovogodišnjih dobitnica „Zlatnog lava“ za životno delo, Katarine Frič i Sesilije Vikunje kao i Rozmari Trokel, Niki de Sen Fal i Barbaru Kruger uz čitav niz manje poznatih umetnika/ca.

59. Bijenale u Veneciji. Rad Barbare Kruger. Foto: LJMV

Važno je istaći da prvi put u istoriji ove manifestacije izlaže više umetnica, od 213 umetnika/ca samo je 21 muškarac. Takođe, u knjižarama Bijenala, izložen je, pored knjiga Leonore Karington i značajan izbor knjiga koje tematizuju žensko stvaralaštvo, tako da je na 59. Bijenalu u Veneciji primetna dominacija ženskog diskursa.   

59. Bijenale u Veneciji. Foto: LJMV

U Paviljonu SAD prvi put samostalno izlaže afroamerička umetnica, Simone Leigh.

59. Bijenale u Veneciji. Paviljon SAD. Foto: LJMV

U Paviljonu Danske Uffe Isolotto prikazuje hiperrealistički svet u kojem se prizori pastoralnog života na farmi mešaju s bizarnim elementima naučne fantastike.

L
59. Bijenale u Veneciji. Paviljon Danske. Foto: LJMV

Nordijski paviljon je ove godine promenio ime u Sami Paviljon budući da na njemu izlaže troje laponskih umetnika. Komesarka ovog paviljona u izjavi za medije ističe: „Globalna pandemija, uticaj klimatskih promjena i svetski pozivi na dekolonizaciju teraju nas da se usresredimo na alternativne mogućnosti za našu budućnost i budućnost naše planete. U ovom ključnom trenutku važno je razmotriti autohtone načine odnosa prema prirodi i jednih prema drugima“.

59. Bijenale u Veneciji. Sami paviljon. Foto: LJMV

Prvi put na Bijenalu učestvuju umetnici/ce iz Kameruna, Namibije, Nepala, Omana i Ugande.

59. Bijenale u Veneciji. Paviljon Kameruna. Foto: LJMV

Svoje nacionalne paviljone prvi put imaju Kazakstan, Kirgistan i Uzbekistan dok je Ruski paviljon, budući da su ruski umetnici odustali od nastupa, zatvoren. 

Uprkos ratu i teškoj političkoj situaciji, u Paviljonu Ukrajine, u prostoru Arsenala, izložena  je Fontana iscrpljenosti, kinetička skulptura Pavla Makova koja govori o infrastrukturnim ruševinama, kulturnom brisanju, klimatskom kolapsu i ratu.

59. Bijenale u Veneciji. Rad ukrajinskog umetnika. Foto: LJMV

Hrvatsku predstavlja umetnik Tomo Savić Gecan, ali ovoga puta ne postoji nacionalni paviljon Hrvatske, bar ne u nekom klasičnom smislu. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, petoro izvođača dobijaju uputstva preko svojih pametnih telefona u vezi sa tim na koji će način i u kom prostoru realizovati, uslovno govoreći, svoj performans.

59. Bijenale u Veneciji. Hrvatski paviljon i plesačice. Foto: LJMV

Jedan od nacionalnih paviljona koji svakako treba posetiti je i Paviljon Italije smešten u prostoru Arsenala. Izložba je podeljena u dva segmenta a jedan od njih je svojevrsno putovanje kroz uspon i pad ideje o industrijskom razvoju.

59. Bijenale u Veneciji. Deo Paviljona Italije. Foto: LJMV

U Paviljonu Španije je izložen projekat Korekcije u kojem umetnik realizuje arhitektonsku intervenciju propitujući izložbeni prostor i različite koncepte kao što su: prisutnost i odsutnost, materijalno i nematerijalno, vidljivo i nevidljivo, transparentnost i neprozirnost, prisvajanje i stvaranje i sl. 

59. Bijenale u Veneciji. Paviljon Španije. Foto: LJMV

I Maria Eichhorn se, projektom u Paviljonu Nemačke, bavi trasformacijom i arhitekturom. Umetnica poznata po svojim vizuelno minimalističkim postupcima, prostornim intervencijama i procesualnim radovima kritički ispituje institucionalne strukture moći te međusobne političke i ekonomske odnose.

Tematizujući problem kolektivne memorije i nasleđa, Paviljon Francuske je francuska umetnica alžirskog porekla, Zineb Sedira, transformisala u filmski studio i salu za projekciju. 

59. Bijenale u Veneciji. Paviljon Francuske. Foto: LJMV

Video-radovi 800 m i Dokument beogradskog umetnika Vladimira Nikolića izloženi su u Paviljonu Srbije.

59. Bijenale u Veneciji. Paviljon Srbije. Foto: LJMV

59. međunarodna umetnička izložba se zvanično otvara u subotu 23. aprila, kada će biti dodeljene i nagrade.

Bijenale će trajati sve do 27. novembra 2022. godine.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!