Priredio Art Box portal //

U nedavno objavljenoj zbirci Adieu, Belgrade (Akademska knjiga, 2022) čiji naslov „simbolično stoji u kontekstu piščeve biografije, tj. Adaševićevog odnosa prema prestonici, kao reakcije na odnos tzv. književne elite prema njegovom delu, centra naspram provincije“, sabrane su priče Borivoja Adaševića objavljene u književnim časopisima, zbornicima, izborima, antologijama, novinama, u elektronskom časopisu za književnost kao i jedna pročitana na radiju, koje nisu našle svoje mesto ni u jednoj od njegovih knjiga priča (Ekvilibrista, Iz trećeg kraljevstva, Iz spiskova prećutanih stvari).

Priče sabrane u Adieu, Belgrade, odlikuje raznolikost tema, motiva i književnih postupaka. Poređane su hronološki, prema vremenu objavljivanja, a nastajale su u periodu 1999–2015. godine, vremenu umetničkog sazrevanja pisca.

Knjiga obuhvata šesnaest Adaševićevih priča, a naslov, moto, zabeleške o pričama kao i korice knjige, zajedno sa Adaševićevim pričama, predstavljaju brižljivo promišljen koncept koji korespondira sa poetikom autora. Naslov knjige je ujedno i naslov jedne od odabranih priča, zapravo poslednja rečenica istoimene priče, koju izgovara glavni junak „umirući u dobrovoljnoj izolaciji i apsolutnoj samoći“.  Moto knjige, preuzet iz Ekvilibriste, problematizuje pitanje smrti, utehe i sećanja, dok je na koricama knjige detalj iz piščevog grada – zidorez Božidara Prodanovića iz 1953. sa zida zgrade u Požegi u kojoj je jedno vreme bila smeštena Narodna biblioteka Požega, veoma važna za pisca Adaševića. Priče je sabrala i uz njih napomene napisala Sandra Urban, koja je autorka i idejnog rešenja korica.

U tim, za svaku priču napisanim, beleškama nalaze se objašnjenja i tumačenja tekstova, delovi autorovih pisama i intervjua, sećanja na razgovore sa autorom, ukazivanje na paralele, uzore, inspiraciju, sinhronicitete. Tako u ovim delovima knjige možemo pronaći potvrdu da je na Adaševića snažno uticala proza Danila Kiša, da mu je bila važna kišovsko-andrićevska tradicija koju je svesno sledio, potom podatak o skrivenoj ekfrazi u jednoj od njegovih priča, te da je,  jedno vreme, bio fasciniran kompozicijom Maneovog Doručka na travi i još mnogo toga važnog za razumevanje Adaševićevog književnog i etičkog diskursa.

Borivoje Adašević (1974–2019) je srpski pripovedač i romansijer. Objavio je romane: Krf (2011) i Čovek iz kuće na bregu (2009) i knjige priča: Iz spiskova prećutanih stvari (2018), Iz trećeg kraljevstva (2006) i Ekvilibrista (2000). Proza mu je prevođena na engleski, francuski, mađarski, albanski i grčki jezik. Priče Borivoja Adaševića nalaze se u više zbornika i antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je stipendije Fonda Borislav Pekić, 2007, za projekat romana Krf i nagrade za urbanu kratku priču na konkursu BAP 2000 (Balkan association of publishers), 2001, u Beogradu.