Piše: Merima Aranitović //

Većinu domaćinstvo asocira na kuvanje, spremanje, održavanje kuće. Ali briga o domu podrazumeva ono čega često, na prvi pogled, nismo svesni. Pored čistog održivog okruženja i – zdrav psihički život. Pa, u čemu možemo da uživamo u ovim danima kad sve miriše na zimu i sneg? Svakako u dobroj knjizi u omiljenom kutku doma. U zimnici za dušu, lekovitim rečenicama spakovanim u korice knjižnog bloka.

Da li ste čuli za biblioterapiju

Znate li da knjige mogu lekovite? Htela sam  da vam ukratko opišem ovaj terapijski pravac, ili da vas podsetim da nabavite knjige koje će vama pomoći da lakše prođete kroz neke teške i izazovne trenutke.

Biblioterapija, kao što joj samo ime kaže, jeste terapija knjigama, ili tekstovima na određenu temu, pričama, poukama. Zašto je korisna i kao samostalna, ali i kao komplementarna terapija? Jer, nekad se zaglavimo u određenom iskustvu i ne možemo da se iskobeljamo iz njega. Ne razumemo zašto se to dešava, ne znamo šta i kako dalje. Anskioznost, depresija, tuga, gubitak, rastanak – knjige će nam pomoći da razumemo kroz tuđa iskustva da nismo jedini koji prolazimo kroz neko bolno i naizgled nerešivo stanje.

Dobro odabrana knjiga pomaže nam da uporedimo sebe sa junakom koji doživljava u našoj situaciji iste emocije, čak i iste ili slične fizičke senzacije. Biblioterapija ima za cilj da nam pruži informacije, podršku, smernice za dalji život, pokazujući nam da ništa na svetu nije novo i da uvek postoji neki prozor koji možemo otvoriti.

Često su nam i prijatelji nesvesno terapeuti kad nam preporuče neku knjigu u kojoj su prepoznali nešto što se i nama dešava. A nekada nas prosto određena knjiga „nađe“.

Čitalački klubovi/kružoci

Mi smo u školi imali, recimo bibliotekarsku sekciju, i čitalačke radionice. Iskustva junaka knjiga bila su divno uputstvo za odrastanje i suočavanje sa adolescentskim izazovima.

Čitalački kružoci nisu toliko popularni kod nas, ali, ako malo istražite na društvenim mrežama, postoji nekoliko javnih grupa koje su uvele ovu lepu praksu. A sve mislim, ne bi bilo loše da i sami organizujemo u svom okruženju, barem jednom mesečno kružok, u kom bi diskutovalo o istoj knjizi, a pored toga bi se moglo pričati i o još nečemu što nas u tom trenutku tišti.

Kako odabrati pravu knjigu

Ne morate biti biblioterapeut da biste izabrali knjigu koja bi za vas, ili grupu bila baš po meri. Možete naći sajt nekog biblioterapeuta koji je na njemu postavio bazu knjiga koje predlaže za određene situacije ili naslove koji se bave određenim izazovom ili problemom u vezi sa mentalnom higijenom ili emocinalnim disbalansom.

U čemu nam biblioterapija može pomoći

Samo čitanje je korisno za sve, ali ciljana biblioterapija može biti korisna posebno u sledećim situacijama:

• anksioznost
• depresija
• poremećaji u ishrani
• egzistencijalne brige (izolacija, gubitak smisla…)
• suočavanje sa bolešću ličnom ili drage osobe
• pitanja slobode, praštanja, rađanja, smrti
• razdvajanje, izlazak iz zone komfora
• pitanja vezana za partnerske odnose
• prevazilaženje socijalnih izazova (stidljivost, povučenost)
• tuga, odbacivanje
• ejdžizam

Možda vas ovaj tekst podstakne da osnujete svoj čitalački klub. Možda rešite da i dalje čitate sami. Ono što je najvažnije, jeste da čitate i da razumete da knjige, pored toga što nas zabave, prekrate nam vreme, nauče nas nešto novo, mogu da budu i naš lek.

A setimo se i biblioteka – tih divnih mesta koje na svojim policama čuvaju meleme za dušu.

Neka vaš dom ima jednu oazu za čitanje, policu sa knjigama – jer ima li veće radosti nego pokloniti sebi koji trenutak istinskog uživanja uz lepu pisanu reč.