Piše: Merima Aranitović//

Pričamo o deci. O tome kakva je uloga nas odraslih u njihovom odrastanju i kako da im objasnimo šta je to biti čovek. No, možemo mi razgovarati i teoretisati sa tim mladim dušama, ali, iskreno, jedini način da do njih dopre ono što želimo da ih naučimo jeste kroz lični primer.

Pišem iz ugla razrednog starešine. Rekoh – hajde da nađem Deda Mraza koji će im ove praznične dane ulepšati, ali, pošto je moja uloga u njihovom životu i vaspitna i obrazovna, a lično mislim da je najvažnije da shvate da jedino što im niko ne može oduzeti jeste znanje i sve ono što se stekne kroz proces obrazovanja, vrlo brzo mi se u glavi odvojila jedna sjajna ekipa ljudi koja zna šta je društvena odgovornost, humanost i koja istinski neguje ljubav prema knjizi. Kući u kojoj žive reči, a reči oblikuju naš svet i odnos prema njemu. I napisah pismo izdavačkoj kući BOOKA, i ne u najkraćem mogućem roku – u istom danu – gospodin Ivan Bevc je odgovorio da će nam rado pokloniti izdanja svoje izdavačke kuće. I time postati Deda Mraz  II3 razredu Karlovačke gimnazije.

Naša mala zajednica od 17 učenika koji uče kineski, ruski, engleski a poneki još i norveški, nemački i korejski bila je oduševljena poklonima jer to su deca koja vole da čitaju, koja u tašni uvek imaju knjigu za odmor, za vreme koje provedu u autobusu na putu do škole.

Bilo bi lepo da za primerom  IK BOOKA krenu i neke druge kompanije i obraduju decu pred praznike. Da bismo od dece napravili ljude nije dovoljna samo porodica i škola. U taj proces je uključeno čitavo društvo. Ono što vide, mladi upijaju i formiraju se prema slici stvarnosti oko sebe. Ako je ta slika pozitivna, društveno odgovorna, ako im pokažemo šta je osećajnost, razumevanje, radost deljenja, učenja i otkrivanja, ako im pokažemo da je život koji je pred njima ispunjen mogućnostima i stvarima koje tek treba otkriti i oni će postati takvi – radoznali,  istraživači i kreatori. Svetlo rađa sjaj, a mrak strah. Birajmo stranu kojom će naša deca ići.