DAN REPUBLIKE SFRJ

Pripremio portal Art Box//

Novosadski umetnik, Dragan Vojvodić, odrastao je u Sarajevu, gde je i započeo studije na Akademiji umetnosti, koju će završiti u Novom Sadu. U svojim radovima, između ostalog, bavi se temom kolektivnog i individualnog identiteta, migracija, egzila, sećanja, SFRJ prošlosti. Tom cilkusu pripadaju i radovi Biogafija, Dead Land, Suprematistička tranzicija, Neprilagođeni/Misfit, Black Flag…, realizovani u periodu od 2010-2019. godine, u formi performansa, videa i fotografije, izvedeni ili izlagani na Grenlandu, Islandu, Rijeci, Novom Sadu, u MSUV, MSU u Rijeci, muzeju Upernavik na Grenlandu,  SIM-House-u u Rejkjaviku, festivalu IMAF i sl.

Izbor radova Dragana Vojvodića prate odlomci iz njegove rukopisne proze Život na čekanju.

 

Prvi koncert koji pamtim bio je koncert koji sam propustio. Tek sam upisao gimnaziju, bio je septembar mesec. U ponedeljak ujutro, u holu sarajevske Treće gimnazije, zatekao sam plakat na zidu. Već bajat, najavljivao je koncert Azre koji se desio prethodne subote.

Azru sam prvi put gledao na televiziji u nekom dokumentarnom filmu o radnoj akciji održanoj na Tjentištu. Članovi benda se pojavljuju u filmu kao muzičari ali i kao učesnici akcije, pa po potrebi ili sviraju ili kopaju.

Azru nisam video te subote i gledaću je dosta kasnije, u Dubrovniku, pred sam njihov raspad i Štulićevo samoizgnanstvo. U vazduhu se osećao neki nemir, nagoveštaj zla koje je nadolazilo.

Ili sam to samo mislio zbog lokalnih mangupa koji su Džonija gađali pivskim flašama. Uprkos svemu, Džoni je i dalje  pevao.

Dead Land. Umetnička akcija, Upernavik, Grenland, 2010. Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

Odlaskom iz Sarajeva, povukao sam crtu i iskoračio, a stalno se osvrćem.

Gledam kakav sam bio. Odmeravam se.

Koliko sam se promenio? Koliko se udaljio od crte?

Merim i vagam, učinjeno, pređenu kilometražu, godine. Ono iza crte, mislio sam, sve više bledi, sve više mi postaje strano.

Prelazio sam razdaljine, odlazio gde bi mi se pružila šansa, u želji da se udaljim, u nadi da će me to promeniti. Koliko god bežao, ono iza crte, ostajalo je u meni. Dočekivalo tamo gde bih kročio, vrebalo u prostorima koji su se preda mnom otvarali. Mesta za koja sam mislio da su moje izbavljenje, stvarala su u meni nemir. Stanja traganja, suočavanja i bežanja, prebiranje po sećanjima, nikako mi nisu dala da se zaboravim u izgnanstvu. I kad bih pomislio da sam, napokon, uspeo da prigrabim olakšanje, mislio bih o povratku.

Povratak mi je stalno visio nad glavom. U sve se mešao i trpao. On nije logikom stvari dolazio na kraju, već je bio tu od samoga početka. Ništa nisam uspevao da uradim ili pomislim, a da se on ne bi umešao. Njegova neminovnost je sve krnjila.

Putevi koje sam prelazio do Finske, Islanda, Latvije ubrzano su se odmotavali u suprotnom smeru. Sve što je nadolazilo pretvaralo se u rutinu povratka. Nije bilo više vremena za trenutna prepuštanja. Kretanje, čekanje, ukrcavanje, samo su bile faze nekog međuprostora. Od momenta polaska već sam uranjao u drugi, poznati prostor. Onaj koji me je čekao. Ta postupnost je bila veća mora od onoga što mi je visilo nad glavom. Kao neka predigra pred utrnuće.

Omamljenost je nestajala, otrežnjenje je pristizalo.

Povratkom crta se približavala.

Dragan Vojvodić, odlomci iz  romana Život na čekanju

Suprematistička tranzicija, performans i video, 4:3, 13:20 min, Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka, Hrvatska    foto: Ljiljana Maletin Vojvodić, 2017.

 

 

Suprematistička tranzicija, video, 4:3, 13:20 min.

Biography, performans IMAF 2014, Banatska Dubica, Srbija. Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

 

Black Flag, umetnička akcija, Island, 2019. Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

 

Neprilagođeni/Misfits, kombinovani radovi (lične fotografije, LP ploče), 2015.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!