Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Jedno od najpoznatijih umetničkih dela na svetu, a svakako najznačajniji eksponat madridskog Muzeja kraljice Sofije (Museo Reina Sofia) jeste „Gernika“ Pabla Pikasa (Pablo Ruiz Picasso, 1881–1973). Zahvaljujući ljubaznosti Muzeja kraljice Sofije, Art Box portal, uz originalne fotografije snimljene u muzeju, podseća svoje čitaoce na Pikasovo remek-delo, „sliku epohe“ sa antiratnom simbolikom, koja „izražava totalitet modernog čoveka” (Žan-Lui Ferije)

Mural za svetsku izložbu u Parizu

Poznato je da je 1937. Pikaso angažovan da naslika mural za paviljon Španske republike na svetskoj izložbi u Parizu (L’Exposition Internationale des Arts et Techniques dans la Vie Moderne). Da je Gernika Pikasov odgovor na nacističko bombardovanje istoimenog baskijskog mesta u Španskom građanskom ratu, da je slika nastala za 35 dana, da na tom muralu velikih dimenzija dominiraju monohromatske boje, da je Gernika rađena tehnikom ulje na platnu, i da je, kada je izložena, izazvala oštre reakcije.

Nastanak Gernike

Navodi se u literaturi i da Pikaso dugo nije imao inspiraciju; bio je melanholičan i depresivan. Huan Larea, zadužen za Paviljon Španije, predložio mu je razaranje Gernike kao moguću temu. Navodno je Pikasu, kada mu je Katalonac rekao da ne zna kako izgleda bombama razrušen grad, odgovorio: „kao podivljali bik u staklarskoj radnji“.

Prepričava se i sledeća anegdota:

Kada je nemački oficir, koji se zatekao u Pikasovom atelju dok je stvarao Gerniku, upitao slikara: „Jeste li vi ovo uradili?“, Pikaso mu je odgovorio: „Nisam, vi ste!“

Sudbina slike

Po Pikasovoj želji, Gernika je prenesena u Španiju tek kada je u zemlji uspostavljena demokratska vlast. Nažalost, to se desilo nakon njegove smrti. Decenijama se Gernika čuvala u Njujorku, u muzeju MoMA (gde je i restaurirana), dok nije 1981. izložena u galeriji Muzeja Prado.

U kolekciji muzeja Prado je bila sve dok 1992. nije postala deo kolekcije Muzeja kraljice Sofije u kojem sam imala priliku da je vidim. Ni specijalna dozvola ni nalepnica ‘press’ nije bila dovoljna da se neomatano približim slici. Zbog čuvara koji su, verovatno s pravom, bili nepoverljivi i posetilaca koji su krišom, uprkos zabrani, fotografisali sliku i pred njom pravili selfi.

Likovna kritika o Gernici

„U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana. 1937. Klem Zon, čovek-ptica, skočio je 25. aprila sa visine od 3.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. U trenutku kada je dobio ubrzanje i kada je trebalo da mu se otvori padobran, sprava je otkazala i on se pred 200.000 gledalaca sjurio u smrt. Sutradan, 26. aprila, fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1.650 ljudi. Ta dva ubistva, masovno i pojedinačno, ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (s fotografijama) istog dana, 1. maja, u listu Paris Soir, predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike”, navodi Lazar Trifunović u knjizi Slikarski pravci XX veka, uočavajući u formi slike „elemente antike (piramidalna kompozicija), baroka, masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine) i kubizma (geometrijsko lomljenje forme).“

Kubizam Pabla Piksa i Gospođice iz Avinjona

Pikaso je široj javnosti najpoznatiji po svojoj kubističkoj fazi. Istina, njegova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907, koja se pominje kao početak ovog pokreta, ne čuva se u Španiji već u njujorškom muzeju MoMA, ali se u Muzeju Kraljice Sofije, pored Gernike, nalaze i drugi njegovi značajni kubistički radovi, kao i kubistička dela Braka i Grisa koji se uz Pikasa najčešće navode u kontekstu ovog pravca.

Dora Mar

U istoj sali sa Gernikom, tačnije nasuprot njoj, izložene su fotografije „žene koja plače”, umetnice Dore Mar, jedno vreme Pikasove muze i ljubavnice (navodno je Pikaso  izjavio: „Za mene postoje dve vrste žena: boginje i otirači!“) koja ga je fotografisala dok je stvarao Gerniku svedočeći o raznim fazama u nastanka ovog dela.

Muzej kraljice Sofije

Iako Pikasovu Gerniku potražuju i muzej Prado (Pikaso je, tokom Španskog građanskog rata, bio počasni direktor Prada u egzilu) i Baskijska nacionalistička partija koja smatra da Gernika treba da bude izložena u Baskiji „u znak poštovanja prema žrtvama bombardovanja”, ona, ostaje kao najvažniji i centralni eksponat zbirke savremene umetnosti Muzeja kraljice Sofije u Madridu, u kojem su, za razliku od Prada izložena dela do 19. i tokom 19. veka, i gde se, pored Pikasovih čuvaju i radovi značajnih umetnika (Dali, Tapies, Bojs, Klajn, Leže, Magrit, H. Mur, Men Rej, Rotko, Ernst…) koji su obeležili 20 vek.