Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Održivost (engl. sustainability) je jedna od novijih, sve frekventnijih reči u vokabularu savremenog čoveka. Kao i u vezi sa tim pojmom izvedene sintagme: održivi gradovi, održivi turizam, održivi okvir, održiva rešenja, održivi izvori finansiranja, održiva hrana, održivi materijali, održivi model prijateljstva…

Šta održivost zapravo znači?

Koliko je reč o floskuli, trendu a koliko je održivost izlaz za budućnost? Razmišljamo li jesmo li i koliko smo održivi i da li to nameravamo postati?

Kako se ponaša neko ko vodi ekološki prihvatljiv život?

On voće nabavlja kod lokalnih proizvođača a začinsko bilje zasadi na terasi. Štedi energiju. Ne baca hranu. Kupuje samo ono što mu je potrebno. Ne puši. Mesi hleb. Odvaja otpad. Sam sebi naštrika šal i rukavice. Sam pravi zimnicu.

Održiv je onaj ko jede biljnu hranu. Ne kupuje najlon kese. Reciklira odeću. Krpi čarape. Poklanja staru garderobu. Knjige iznajmljuje u biblioteci.

Suprotan njemu je onaj ko bez zadrške pazari u tržnim centrima. Tušira se ne vodeći računa o utrošenoj vodi. Veš suši u sušilici. Sudove pere u mašini. Onaj koga nije briga da li svojim ponašanjem dovodi u pitanje život budućih generacija. Koji ne kupuje u second handu, ne isključuje sijalice, ne putuje vozom, ne vozi bicikl. Ne oblači odeću od prirodnih materijala, koristi proizvode koji su testirani na životinjama.

Šta je sve održivo je stabilno, dugoročno, šta predstavlja most ka budućnosti?

Smanjeni energetski troškovi, baštenske kolonije, pešačenje, pametno korišćenje nove tehnologije, volonterizam, kolektivne akcije, ekonomičmo rukovođenje kućnim budžetom, ručno izrađena odeća, stari zanati…

Da li može biti održiv onaj koji nema osnovna sredstva za život?

Postavlja se pitanje ko sve može voditi održiv život i da li je moralno očekivati od siromašnog čoveka koji živi u autokratskom društvu i zagađenom gradu da razmišlja o biorazgradivoj ambalaži i dobrobiti planete?

Održivost nije samo kupovina organskih proizvoda, borba za zdraviju ishranu i građanske akcije protiv klimatskih promena. Održivost je i borba protiv siromaštva, gladi, borba za svima dostupno i  obrazovanje, zaposlenje, poštovanje društvenih i kulturnih vrednosti i razlika.

Održivost je mnogo više od zaštite prirodne sredine. Održivost je i odnos prema drugom i prema samom sebi.

Održivost je i biti tolerantan, suprotstaviti se predrasudama, seksizmu, ejdžizmu, homofobiji, ksenofobiji, neokolonijalizmu, kapitalu, autokratskim režimima. Održivost je podržavati lokalnu zajednicu. Održivost je i trud da se ostane zdrav jer alkoholizam, prejedanje i nekretanje utiču i na naš život i na živote onih koji su kraj nas.

Održivost je zato i stav da čovek treba da pojednostavi svoj život tragajući za smislom koji u njemu i u drugima izaziva radost. Održivost je ikigai, koji istina potiče iz Japana, ali pronalaženje sreće u zaposlenosti, bez obzira na godine, jeste jedan od recepata za zdraviji i smisleniji život.

Održivim življenjem, održivim brakom i održivim prijateljstvom vodimo računa o sudbinama drugih − odgovornim ponašanjem, zdravim navikama, iskrenim razgovorom, emocionalnom podrškom i posvećenošću.