Autorka: Merima Aranitović //

Na Zemlji smo nakratko predivni, Oušn Vuong (Ocean Vuong)

Kontrast izdavaštvo 2020,  Beograd

„Stvar je u tome što ja ne želim da moja tuga bude otuđena od mene, kao što ne želim ni da moja sreća bude otuđena. Obe su moje. Ja sam ih napravio, dođavola. Šta ako ushiđenje koje osećam nije još jedna „bipolarna epizoda“, već nešto za šta sam se teško izborio? Možda skačem i ljubim te u vrat prejako kada se vratim kući i saznam da imamo picu za večeru jer je ponekad pica za večeru više nego dovoljna, moj najverniji i najslabašniji svetionik u noći. Pa šta ako trčim napolje jer je mesec  večeras ogroman i kao iz slikovnice i presmešan nad borovima, jer, kad ga ugledaš, liči na čudnu lekovitu sferu?

To je kao kada pred sobom vidiš samo liticu i onda se niotkud pojavi taj most i ti brzo pretrčiš preko njega, znajući da će se sa druge strane, pre ili kasnije naći još jedna litica. Šta ako je moja tuga zapravo moj najbrutalniji učitelj? I lekcija je uvek ista. Ne moraš biti kao bizon. Možeš i da staneš.“

Na Zemlji smo nakratko predivni, Oušn Voung

Privukao me je naslov. Ne znam, iskreno, šta sam očekivala, ali već prvih nekoliko stranica je razvejalo svaku ideju o knjizi koju možete čitati bez zaranjanja u lične dubine. Ovo je poseban roman, i zaista nije za svakoga, kako i neke recenzije kažu.

Mali pas, glavni junak ovog romana piše pismo svojoj majci. Ona je imigrantkinja iz Vijetnama i ne zna da čita. Ova činjenica daje autoru slobodu da se dotakne tema o kojima sa majkama ne pričamo. Voung čitaoca vodi na emocionalno putovanje na kom ćemo se zajedno sa njim suočiti sa temama identiteta, seksualnosti, zavisnosti, nasilja, potrage za svojim mestom na ovom svetu, pripadnošću.

Roman je prošle godine je bio na listi Njujork Tajmsa kao najprodavaniji, u užem izboru Center for Fiction First Novel Prize (2019), i dobitnik nagrade New England Book Award for Fiction (2019).

Mali pas piše ovaj roman u svojim kasnim dvadesetim. Piše ga majci koja ga neće pročitati jer ne ume da čita, ali uvek postoji nada da će u nekom sledećem životu pronaći ovu knjigu i tada saznati sve što joj sin u ovom nije moga reći.

Pisac otkriva istoriju svoje porodice, kroz prizmu vijetnamskog rata koji je na sve njih ostavio neizbriv trag, i ožiljke koji nikad nisu zarasli. Roman je i svedočenje o tome kako jezik definiše naš svet. Život Malog psa, njegove majke i bake definisan je njegovim učenjem engleskog jezika. Majka i baka svet spoznaju kroz slike i pamćenje istih, a on ga sve više definiše rečima, dok ga ne usvoji tako da može da stvara na njemu.

Autor skida sloj po sloj sa njihovih života, ogoljujući u stvari svoj život, koji bi, da su ostali u Vijetnamu bio sasvim drugačiji. Ali ovde, u Americi on je dečak koji živi sa majkom i bakom, bez prijatelja, naklonosti okoline, komšiluka, oca. Dečak u ženskom svetu. S druge strane, uloga Malog psa u njihovom životu je neprocenjiva jer bez njegovog znanja engleskog jezika, njih dve bi teško preživele.

Mali pas preispituje sve životne vrednosti. Pišući, vodi majku na surovo putovanje kroz život dečaka koji se suočava s pitanjima na koja mu niko, osim njega samog ne može dati odgovor. Kako je lako postati zavisnik u Americi koja legalno stvara zavisnike od svojih građana. Kako se suočiti sa smrću bliskih prijatelja, umetnika, zavisnika. Kako se izboriti s pitanjem rase, klase i  muškosti. Vuong nas kroz taj svet vodi surovo iskreno i bez ulepšavanja stvarnosti. Baš zato se knjiga ne čita u jednom dahu, jer nas često bez daha ostavlja. Udarac u stomak, udarac u ušuškani svet u kom se čovek ne prepispituje već živi onako kako misli da svojom bojom kože, jezikom, statusom zaslužuje.

S druge strane, ovo je nežna priča o ljubavi dečaka i dve žene koje brinu o njemu. O njegovoj posvećenosti majci i baki. O poštovanju starijih, ljubavi koja ih veže, vezi sa zemljom iz koje potiču i njenim običajima, snalaženju u svetu potpuno drugačijem od onog iz kog su morali da imigriraju.

Na Zemlji smo nakratko predivni, pismo koje će pročitati svi do čijeg mu mišljenja nije stalo. Pismo za koje unapred zna da jedino ona čije bi se osude plašio neće moći da iščita, oslobađa ga potrebe da prećuti delove svog života.

Ako niste spremni da zaronite i da i sami sebe rašijete po svim svim šavovima, možda ovo i nije knjiga za vas. Ali, ako ste spremni da preispitate svoje stavove, vrednosti, ako vam treba potvrda da na svetu niste sami, da i drugi ljudi tragaju za ličnom istinom, za identitetom, vezom sa zavičajem, odnosom prema polu, običajima, vrednosti, i mogućnošću da pored svih prepreka ipak nađete sebe i svoj put, onda obavezno pročitajte Na Zemlji smo nakratko predivni.