Razgovarala: Sara Stojev //

Intervju sa Leopoldom Prudonom (Léopold Prudon)

U petak, 14. oktobra, završen je osmi po redu, NOVA festival, posvećen savremenoj strip umetnosti. U okviru festivala i projekta Ukrštenih umetničkih rezidencija između Francuske i Srbije u oblasti stripa, od 4. oktobra u Galeriji Bate Mihailovića u Pančevu, predstavljena je i izložba radova ovogodišnjih laureata. Svoje radove izložilo je dvoje umetnika, Anđela Janković iz Srbije, i Leopold Prudon iz Francuske. Da bismo se bolje upoznali sa žanrom stripa, razgovarali smo sa umetnikom i autorom strip-knjige ,,,Shanghai Chagrin”, Leopoldom Prudonom. 

Leopold Prudon je rođen u Parizu. Kao dete se susreće sa stripom, kasnije i sam počinje da stvara svoje strip junake i scene. U Parizu pohađa umetničku školu Estienne. Diplomski rad pretvara u svoju prvu objavljenu knjigu stripova pod nazivom ,,S druge strane”. Nakon master studija u Strazburgu, učestvuje u rezidencijama i festivalima posvećenim strip stvaralaštvu. Njegova poslednja knjiga, ,,Shanghai Chagrin” objavljena prošle godine, inspirisana je jednogodišnjim putovanjem po Kini i upoznavanjem sa kineskom kulturom.

Zahvaljujući izložbi u Pančevu, prvoj izložbi na kojoj je predstavio deo svog novog projekta ,,Aljoša je nestao”, Leopold je prvi put u Srbiji. Svoj susret sa srpskom kulturom opisuje kao ,,veliko iznenađenje“. Vreme uglavnom provodi u Pančevu, a svoj doživljaj ovog grada, a i Beograda, ostavlja na papiru, kroz crteže i slike. Ono što je na njega, do sada, ostavilo najveći utisak, jeste  kulturološka razlika, kao i srdačnost sa kojom se ovde susreo. 

Čini se da strip kao umetnost još uvek nije dovoljo popularan i priznat, ali to ne znači da je nerazvijen i nedovoljno rasprostranjen. Manje je poznato da strip stoji ravnopravno, ,,rame uz rame“ sa ostalim sferama umetnosti. Sam termin upućuje na ,,časopise za decu”, u kojima se prepliću herojska tematika i fantastični motivi. Šta za tebe znači strip?

Ono što je mene privuklo stripu je crtanje. Želeo sam da nađem način da se bavim crtanjem. Nisam planirao da se bavim savremenom umetnošću koja je za mene previše ,,konceptualna” i ne ostavlja dovoljno mesta za crtanje. U stripu mogu da pokažem svoju veštinu crtanja i koristim je maksimalno. Na samom početku nisam bio zainteresovan toliko za sam fenomen stripa, međutim, kada sam počeo da istražujem njegovu istoriju i suštinu, shvatio sam šta zapravo strip znači i kakvu istoriju ima, iako postoji tek nešto više od sto godina. Najpre je strip bio namenjen deci, ali kako je vreme prolazilo, postao je još jedna forma umetnosti. U stripu, kao novom mediju, ima još toliko toga sa čime se i sami umetnici susreću. Crtež nema samo estetsku funkciju, nego je još jedan od načina da se izraze osećanja i značenja. Postoji komunikacija između estetike slike i onoga što želiš da izražiš. Zanima me taj narativni deo, da ispričam priču. Strip doživljavam i kao formu eksperimentisanja. Kada sam bio u Kini, crtao sam na potpuno nov način, stvorio novu formu priče, dakle bila je to čista improvizacija. 

Kakva je, po tebi, pozicija stripa u odnosu na ostale vrste umetnosti?

Mislim da je strip nešto između polja umetnosti i književnog dela, jer je on sam kombinacija slike i teksta u formi knjige. Zato je možda komplikovano objasniti njegovu poziciju. Mene je zainteresovao taj literarni deo. Ima toliko stripova gde crteži nisu toliko lepi koliko sama tematika stripa. Na primer, knjiga ,,Maus” Arta Spigelmana više spada u domen književnosti, dobila je i Pulicerovu nagradu. Današnji stripovi su (mnogi od njih) više koncentrisani na ilustraciju nego na priču. Ja volim da sagledam oba aspekta.

Da li možeš da predstaviš svoj umetnički credo u nekoliko rečenica? 

Mislim da nikad nisam pokušavao da definišem svoj credo. Moj rad se razvijao nekako prirodno. Ono što pak radim je da, nakon nekog vremena opažam šta i na koji način radim. Najviše me zanimaju porodične priče. Takođe, volim da crtam arhitekturu  gradova i dešavanja u njima. Manje radim individue, a više neku globalnu atmosferu. Bio sam uspešniji u crtanju mesta nego ljudi, pa sam, neko vreme, na tome više i radio. Volim da slikam scene iz svakodnevnog života. Pokušavam da nađem lepotu u malim gestovima. Nekad pređem granicu realnosti, i zalazim u ono tajnovito, nevidljivo. Volim da izrazim te nevidljive veze između ljudi.

Kako bi opisao izložbu u Kulturnom centru Pančeva?

Izložba ima dva dela. Prvi predstavlja deo mog poslednjeg projekta – deset crteža pod nazivom ,,Aljoša je nestao”. Drugi deo čini dvadeset crteža koji se odnose na moj prethodni rad. ,,Aljoša je nestao” je projekat na kome radim već dve godine, i na kome ću raditi još godinu dana. Ukratko, radi se o porodičim odnosima, uglavnom između sestre i brata. Oni su izgubili oca godinu dana pre početka priče, a sa tim gubitkom se nose na različite načine jer se i sami razlikuju. Devojka je stidljiva, konzervativnija, dok je mladić divlji, umetnički nastrojen lik. Međutim, nakon očeve smrti, on počinje da se povlači u sebe, dok ona podnosi situaciju zrelije. U jednom trenutku, mladić nestaje, i počinje potraga za njim. Čitava radnja se događa u Parizu. 

Da li je ovo prvi put da izlažeš ovaj ciklus radova?

Da, prvi put izlažem projekat ,,Aljoša je nestao”. Nadam se da ću ga izlagati još negde.