Piše: Sara Stojev //

U nedelju, 14. avgusta, završen je još jedan Nišvil džez (Nishville jazz) festival, 27. po redu. Festival koji sa gradom Nišom i Nišlijama vodi dugu, punu poštovanja, vezu. Nagoveštaji da će Nišvil sledeće godine, možda, otići iz Niša, ne samo u drugi grad, već u drugu državu, rastužila je mnoge. Jer, ova manifestacija je deo života Nišlija, kako onih koji su ljubitelji džez scene, tako i onih koji festival nikada nisu posetili.

Ali, šta to Nišvil nudi što privlači toliko ljude iz Niša, naše zemlje i sveta? Možda naziv festivala upućuje na jedan žanr, međutim Nišvil predstavlja mnogo više od toga o čemu svedoče i mnogi izvođači koji tvrde da je njihova muzika sve sem džeza.

Džez zapravo nije pravac muzike, već ritam duše. Ako muzičar ima taj ritam u sebi, pozvan je da nastupi na ovom festivalu.

Atmosfera koju Nišvil pruža sasvim je jedinstvena. Kada zakoračite u Nišku tvrđavu, ugledaćete ljude koji su reprezenti hipi ere i rok epohe Niša, koji još uvek žive istim duhom. Videćete i mlade ljude koji su došli da čuju dobru muziku, svog prijatelja kako prvi put nastupa ili su tu da bi napravili dobru fotografiju. Upoznaćete strance koji su slučajno čuli za još jedan važan festival u Srbiji i oduševili se njime.

Jedno tipično veče na ovoj manifestaciji počinje klasičnom džez muzikom, potom se ubrzava ritam, sve dok ne dođe vreme za glavni nastup večeri. Nakon tog nastupa mladi se prebacuju na Midnight Jazz Dance scenu, gde se pojavljuju di-džej muzičari džez-saul-fank pravca.

Ove godine je festival otvorio američki bend Earth, Wind & Fire. Oni su svojim glasom i ritmom osvojili publiku, a svojim performansom je podigli na noge.

Druge večeri je, posle dugog iščekivanja, nastupio Magnifico. Dok se uz najpoznatije pesme pevalo i tugovalo, uz one manje poznate publika je nemo stajala, posmatrajući atmosferu na sceni, koja je tako živa ostala do kraja nastupa.

Treće večeri nastupili su Natacha Atlas & Džambo Agushevi Orchestra, romski orkestar koji je, uz tradicionalne zvuke, nagnao publiku na veselje i melanholiju. Festival je zatvorio Džulijan Marli uz rege zvuke, koji je mlađa publika sa nestrpljenjem iščekivala. Najstrastveniji poklonici su stajali pred binom, samo da budu što bliže osobi koja u sebi nosi krv i duh jedne od najvećih legendi u muzici − Boba Marlija.

Pored ovih značajnih imena, nastupio je veliki broj bendova iz Niša, a i iz ostatka Srbije. Dolaze orkestri i bendovi iz svih delova sveta u grad koji se sredinom avgusta budi, samo da okusi prizvuke Koreje, zemalja Afrike, Orijenta.

Za same Nišlije, čija se muzička scena smanjuje iz godine u godinu, a dešavanja iz sveta kulture ostaju neprimetna, događaj kao što je Nišvil od suštinskog je značaja. Niš tada ima priliku da promoviše, kako ovaj festival, tako i sam grad i njegove mnogobrojne, a mnogima nepoznate, vrednosti.