PROSVEĆENOST U DEFANZIVI

Autorka: Milana Milić //

Godine 1784. Imanuel Kant je objavio čuveni spis pod nazivom „Šta je prosvetiteljstvo?„. Godine 2018. izašla je manje čuvena knjiga Stivena Pinkera pod nazivom „Prosvećeni svet“. Sa gotovo dva i po veka razlike obojica govore o istom fenomenu, sa tom razlikom što je kod Kanta prosvećenost u ofanzivi, a kod Pinkera u defanzivi. Zbog toga je nemoguće da se ne zapitamo kako je do toga došlo?

https://pixabay.com/photos/influencer-online-marketing-6077247/

Prosvetiteljstvo se kao pokret javlja u Evropi u 17. veku, vrhunac dostiže u 18, a traje do vrhunca klasičnog liberalizma u drugoj polovini 19. veka. Ono promoviše razum, nauku, humanizam i napredak kao bezvremene ideale. U Kantovom spisu ono je definisano kao izlazak čovečanstva iz samonametnute nezrelosti, iz potčinjenosti dogmama i religijskim i političkim autoritetima. Osnovno sredstvo je hrabrost da se služimo svojim razumom (Sapere aude!), a osnovni zahtev sloboda misli i govora. Rezultat je prosvećeni, kritički nastrojeni mislilac, saosećajni građanin sveta, kosmpolita, deista koji je uz pomoć razuma oslobođen zabluda čiji su izvori u veri, dogmama i autoritetima.

https://www.picserver.org/photo/29802/Cost-benefit-ratio.html

Ljudska priroda teži poboljšanju i napretku, no čini se da je veliki napredak na polju tehnologije i digitalizacije s kraja 20. i početka 21. veka zapravo samo otežao stvari. Umesto da odgovornost za svoje postupke tražimo u sebi samima, delegiramo je algoritmima. Umesto da imamo vere u sebe i svoj razum, bespogovorno verujemo softverima i aplikacijama, i bez razmišljanja pritiskamo I agree dugme.

https://www.flickr.com/photos/khalidalbaih/5808844624

Kant je naglašavao da nije problem u samom nedostatku razuma, već u nedostatku hrabrosti da se njime služimo samostalno, bez tuđeg vođstva, imajući pri tom na umu, pre svega, stroge crkvene autoritete 18. veka.

Jesu li algoritmi danas zamenili te autoritete? Da li se toliko oslanjamo na softverska rešenja, da bez njih više nemamo, možda ne hrabrosti, pre će biti volje, da se oslonimo na svoj razum? Pinker smatra da nam je neophodno saosećanje kako bismo oplemenili ljudski napredak. Nedostaje li nam, možda, baš ta plemenita emocija u 21. veku, pa smo se našli u takvom mraku, u nekoj vrsti kontra-prosvetiteljstva?

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/23/Practicing-Empathy.jpg

Prosvetiteljstvo je proces i fenomen, nije stanje. I sam Kant odlučno negira da se živi u prosvećenom dobu, već u dobu prosvećivanja.

Kant je pisao i o tome da je, zapravo, udobno biti neprosvećen. Da li nam je i danas udobno da ostanemo neprosvećeni? Da od individue postatanemo standard, da se prepustimo targetiranim reklamama i sugestijama, dozvolimo algoritmima da nam sugerišu ko će nam biti prijatelj, uzor ili neprijatelj?

Ukoliko imamo aplikaciju koja će nam reći da li smo danas napravili dovoljno koraka, hoćemo li se uopšte truditi da razmišljamo?

Sapere aude изрекао je čuveni pesnik Starog Rima, Horacije. Imaj hrabrosti da se poslužiš sopstvenim razumom, rekao je Imanuel Kant. U današnje vreme lažnih vesti i tzv. influensera, Kantov apel za služenje sopstvenim razumom ne može biti značajniji.

Prosvetiteljstvo tako i dalje ostaje zadatak, program koji se ne može završiti. Njegovim idealima danas je potrebna odbrana, oni možda jesu potcenjeni, ali se za njih vredi boriti.

Stoga je moto iz 18. veka sapere aude! danas aktuelniji nego ikad i zato nam je potrebno prosvetiteljstvo.

Paradoksalno, u ovome možda može da nam pomogne lično gospodin Bil Gejts, koji je pominjanu Pinkerovu knjigu nazvao svojom novom omiljenom knjigom svih vremena!

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!