Piše: Maja Babić //

Kada sam na početku svog rada sa beskućnicima sumirala profil tipičnog korisnika Prihvatilišta za odrasla i starija lica Gerontološkog centra „Novi Sad“  on se mogao opisati kao: muškarac, ranih šezdesetih godina koji se nije ženio ili je dugo bio razveden, odrastao u siromašnijoj porodici bez oca ili uz oca nasilnika, nižeg obrazovanja.

Ranije smo govorili alkoholičar, sada koristimo „primerenije“ sintagme.

Tipične kategorije više ne postoje

Tipične kategorije više ne postoje. U novosadskom Prihvatilištvu su i bivši univerzitetski profesor, gospođa iz čuvene i dobrostojeće porodice, neko ko je othranio šestoro dece…

Hodnicima Prihvatilišta sada šetaju mahom muškarci a nepokretne, u krevetima, su većinom žene. Najbrojniji su nesnađeni u tranziciji i izbegli iz bivših republika tokom ratova devedesetih. Nakon njih ljudi sa takozvanom F dijagnozom. F10, F20, F00: zloupotreba alkohola ili drugih supstanci, psihoza u remisiji, oni koji više ne mogu samostalno da se brinu o sebi usled oštećenja mozga.

Do sada je grad Novi Sad vodio računa o svojim beskućnicima mnogo bolje nego što je to slučaj u drugim našim gradovima. Tokom šest hladnijih meseci u godini beskućnicima su na raspolaganju kontejneri gde mogu da prespavaju, u Svratištu mogu da provedu dan, dobiju tzv. higijensku obradu, čistu garderobu, suvi obrok i topli napitak, stručnu pomoć u vezi sa nabavljanjem dokumentacije i druge usluge. Kapacitet Prihvatilišta je pre nekoliko godina udvostručen nadogradnjom i adaptacijom postojećeg.

Stereotipi o beskućnicima

Čini se da su u široj javnosti stereotipi o beskućnicima obično polarizovani između demonizacije („kako je sejao tako i žanje“) ili patetične idealizacije („molim vas, podelite na fejsbuku sliku ove nesrećne bake“).

I dok u čitankama decu i dalje uveravaju u dogmu basne o cvrčku i mravu, realnost je opovrgava.

Ranije očekivani oslonci u starosti i nevolji sada su nepouzdani jer je tlo na kome stoje postalo previše trusno. „Ulažemo” u decu, ali ona su prinuđena da budu ekonomski imigranti na drugim kontinentima. Držimo se sigurnog posla pa se iznenadimo kada shvatimo da poslodavac nije uplaćivao doprinose i da nećemo moći da ostvarimo penziju. Uplaćujemo sami doprinose ali su lekovi i intervencije za bolest koja nas je zadesila skinuti sa liste koju pokriva osiguranje…

Takođe je i pretpostavka o zloupotrebi alkohola, kao vodećem riziku za beskućništvo, metodološki upitna. Šta je starije, kokoška ili jaje?

Uzroci beskućništva su sve brojniji. Zato je bitno jačati bazične oslonce kod svih ljudi (briga o telesnom i mentalnom zdravlju, zdravi i čvrsti porodični odnosi, obrazovanje…).

I kao što će se i najjači stubovi urušiti i potonuti kada su na lošim temeljima, tako je podjednako važno, ili možda još i bitnije, da nam bude omogućeno da živimo u sigurnoj državi u kojoj zakoni i socijalna pravda važe za svakoga podjednako.

Izložba Farsickness/Homesickness/Homelessness

Tokom trajanja internacionalne izložbe novosadskih, američkih, estonskih,  švedskih i japanskih multimedijalnih umetnika, književnika, psihologa, volontera i istraživača  (#Značenje doma_2022 Farsickness / Homesickness / Homelessness, Distrikt, Novi Sad)), koja temu identiteta i doma propituje kroz interdisciplinarni i konceptualni diskurs, Art Box portal objavljuje tekstove Maje Babić, psihologinje u Gerontološkom centru „Novi Sad“ koji tematizuju problem beskućništva. U projektu #Značenje doma_2022 (Farsickness/Homesickness/Homelessness) sem psihologinje Maje Babić  učestvuju i: Ljiljana Maletin Vojvodić (Srbija), Dragan Vojvodić (Srbija), Stevan Kojić (Srbija), Anthony Cervino & Shannon Egan (Ejecta Projects, SAD), Nils Ramhøj (Švedska), Izabella Eck & Nima Sarabi (Tartu 2024, Estonia), Virtual.Unit – creative VR lab / Maja Budžarov, Predrag Šiđanin, Luka Tilinger (Serbia), Dejan Ilić (Serbia), Takafumi Kanou (Japan), Chihiro ITO (Japan), Kohta Nagasawa (Japan) i Sara Milačić (Srbija).

Izložba #Značenje doma_2022 (Farsickness / Homesickness / Homelessness) može se pogledati u novosadskom Kreativnom distriktu (Radionica) do 12. 12. 2022, svakog dana od 14-19 sati. Izložba je realizovana uz podršku Fondacije Novi Sad EPK 2022 u okviru programskog luka Druga ? Evropa.