Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Nedavno završeni beogradski FEST, kao i dodela Oskara dobar su povod da obratimo pažnju na knjigu Trir o fon Triru (Arete, 2021). Reč je  o nizu intervjua koje je sa jednim od najznačajnijih evropskih režisera vodio švedski pisac, filmski kritičar i režiser Stig Bjorkman. 

Trir (Lars von Trier, 1965) je jedan od najkontroverznijih savremenih filmskih stvaralaca. Zajedno sa Tomasom Vinterbergom, Kristijanom Levringom i Sorenom Krag-Jakobsenom, utemeljivač je avangardnog filmskog pokreta „Dogma 95“. Sa filmom „Ples u tami“ (u kojem igraju Bjork i Katrin Denev), 2000. godine je osvojio Zlatnu plamu na Filmskom festivalu u Kanu.

Poznati danski reditelj u intervjuima sabranim u knjizi Trir o fon Triru odgovara na pitanja o svom detinjstvu, odnosu sa majkom, strahovima i fobijama, pominje svoje omiljene filmove, režisere, glumce i objašnjava kako su nastali neki od njegovih najznačajnijih filmova kao što su: „Ples u tami“, „Element zločina“ i „Dogvil“. 

„Malo je skandinavskih režisera – u svakom slučaju, malo režisera Larsove generacije – koji poseduju takav idiosinkrastički talenat i inovativan stil. Već sam znao mnogo o Larsu preko njegovih duboko originalnih i provokativnih filmova. Pričalo se da je težak kao osoba, rezervisan. To je daleko od istine. Ispostavilo se da je Lars ne samo neobično pristupačan, već i veoma velikodušan u deljenju svog vremena i svojih mišljenja – kao i strasti o filmu. Zbog toga je dan kada je Lars posetio Stokholm bio veoma ispunjen i shvatili smo da delimo entuzijazam za mnoge filmove u čijem smo ocenjivanju bili jednoglasni“, piše u uvodu knjige Trir o fon Triru Stig Bjorkman.

Razgovori između dvojice reditelja uglavnom su vođeni u Trirovoj kući u predgrađu Kopenhagena. U njima Trir ističe Bergmana kao svog omiljenog reditelja, priča o filmskoj školi Dogma 95, analizira sopstvene filmove, načine na koje je snimao pojedine scene, pominje uticaj Brehtove Majke Hrabrosti  u „Dogvilu“, ali odgovara i na pitanja u vezi sa privatnim životom: objašnjava odakle potiče lažno fon u njegovom prezimenu, lične strahove (poput onih da će oboleti od raka), govori o sopstvenom odrastanju i školovanju, nesnalaženju sa autoritetima, biološkom ocu za kojeg saznaje na majčinoj samrti, majčinoj želji da postane umetnik i sl.

„Bavljenje kreativnim poslom ima svoje i loše strane. Postajete veoma zavisni od potrebe da stvarate. Ja patim od mase fobija različitih vrsta, i kada energiju ne usmerim na stvaralački rad ona se pretvara u demon anksioznosti. Možda ovo stavlja moju kreativnost u čudan kontekst: to nije samo želja i potreba za stvaranjem, već, prvenstveno, nagon za opstankom“, kaže Trir Stigu Bjorkmanu u navedenoj knjizi.