POČINJE 59. BIJENALE UMETNOSTI U VENECIJI

Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Sa nadom da će pandemija korona virusa, prazni trgovi i barovi ostati ružna prošlost, Venecija se vraća svom uobičajenom životu, a sa njom i 59. Bijenale umetnosti čije je otvaranje pomereno za godinu dana. Nakon trodnevnog vernisaža (20, 21. i 22. aprila) namenjenog stručnoj javnosti i medijima, 59. međunarodna umetnička izložba, La Biennale di Venezia, pod nazivom „Mleko snova“, biće zvanično otvorena u subotu 23. aprila, kada će biti upriličena i dodela nagrada. Kustoskinja ovogodišnjeg Bijenala je Ćećilia Alemani, a predsednik Bijenala Roberto Ćikuto.

Foto: LJMV

Credo ovogodišnjeg Bijenala, Mleko snova, preuzet je iz knjige nadrealističke slikarke, književnice i vajarke, Leonore Karington. Otuda i koncept glavne kustoskinje Bijenala, „propitivanje društvene dominacije muškaraca i razmatranje odnosa između ljudi, tehnologije i drugih oblika života na Zemlji“, upućuje na svet koji se konstantno preoblikuje maštom, u kojem se sve i svako može promeniti, postati neko drugi.

Foto: LJMV

Dobitnice „Zlatnog lava“ za životno delo već su poznate javnosti. To su Katarina Frič i Sesilija Vikunja, čiji se radovi izloženi u okviru glavnog programa 59. Bijenala.

Frič je poznata po predimenzioniranim skulpturama koje „upućuju na nejednakost raspodele moći“. Jedna od njenih najpoznatijih skulptura, Kralj pacova, koja po rečima Sesilije Alemani „budi osećaj divljenja i vrtoglave privlačnosti“,  predstavljena je 1999. i na Bijenalu. S druge strane, Vikunja, umetnica latinoameričkog porekla koja živi i radi u Njujorku, poznata je i kao pesnikinja koja radi „prostorne poeme“ i instalacije.

No, nisu samo nagrade za životno delo dodeljene ženama. Prvi put u istoriji ove manifestacije žene su u prednosti te od 213 umetnika (među kojima ima i etabliranih umetnica kakva je, recimo, Barbara Kruger), izlaže samo 21 muškarac. 

Foto: LJMV

Takođe, istoriju Venecijanskog bijenala, bar kada je reč o nastupu Sjedinjenih Država, 2022. godine ispisuje i Simone Leigh − prva Afroamerikanka koja predstavlja SAD na najznačajnijem umetničkom bijenalu u svetu. Reč je o njujorškoj umetnici poreklom iz Čikaga, koja stvara u raznim medijima, uključujući skulpturu, instalacije, video, performans i društvenu praksu. 

Ruski paviljon će tokom 59. Bijenala biti „zatvoren” budući da su, zbog rusko-ukrajinskog rata, mladi ruski umetnici, Kiril Savčenkov i Aleksandra Suhareva, odustali od nastupa. Oni su najpre na društvenim mrežama objavili da se povlače, u odluci im se pridružio i kustos Ruskog paviljona, Raimundas Malašauskas, a onda su njihovu odluku potvrdili i organizatori.

„Nema mesta za umetnost kada civili umiru pod udarom raketa, kada se građani Ukrajine kriju u skloništima i kada ruski demonstranti (protiv rata) bivaju ućutkivani”, naveli su Suhareva i Savčenkov.

Venecijansko bijenale je izrazilo solidarnost sa ruskim timom, smatrajući njihovu odluku plemenitom i hrabrom.

Foto: LJMV

Ukrajinski kustoski tim i umetnik Pavlo Makov su pozvali globalnu umetničku zajednicu da osude rusku invaziju te na solidarnost. Iako su najpre saopštili da će verovatno propustiti 59. Bijenale u Veneciji, uprkos napadu Rusije na Ukrajinu, Makov predstavlja Fontanu iscrpljenosti, kinetičku skulpturu koja govori o infrastrukturnim ruševinama, kulturnom brisanju, klimatskom kolapsu i ratu.

59. Bijenale će, u prostorima Đardina i Arsenala, kao i u nacionalnim paviljonima širom Venecije, biti otvoreno od 23. aprila pa sve do 27. novembra 2022. godine. Na njemu će učestvovati autori iz 58. zemalja – prvi put umetnici/ce iz Kameruna, Namibije, Nepala, Omana i Ugande.

Foto: LJMV

Svoje nacionalne paviljone će prvi put imati: Kazakstan, Kirgistan i Uzbekistan.

Foto: LJMV

Republiku Srbiju će u Veneciji predstavljati projekat „Hod sa vodom”, beogradskog umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Biljane Ćirić. Komesarka Paviljona Srbije, koji je smešten u prostoru Đardinija, je Marijana Kolarić, direktorka MSUB a Nikolić će se predstaviti sa dva rada – 800m i Dokument.

Po običaju, uporedo sa Bijenalom, u većoj ili manjoj meri s njim u vezi, odvija se čitav niz značajnih izložbi i različitih programa. Tako se u Veneciji mogu pogledati i izložbe etabliranih umetnika kao što su Aniš Kapur koji izlaže u Galeriji Akademije, Jozef Bojs (Fondaciji Cini), Anselm Kifer (Duždeva palača), Brus Nojman (Punta dela Dogana), Marlen Dima (Palaci Grasi), kao i Ugo Rondinone, Mark Kvin, Danijel Rihter, Lučio Fontana, Entoni Gormli i dr.

Foto: LJMV
Foto: LJMV

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!